Kad je Isus položen u grob, Sotona je likovao. Usudio se ponadati da Spasitelj neće ponovo uzeti svoj život. Tvrdio je da polaže pravo na Gospodnje telo i postavio svoju stražu oko groba, želeći da zadrži Hrista kao zarobljenika. Bio je vrlo razljućen kad su njegovi anđeli pobegli pred nebeskim vesnikom. Kad je video Hrista kako izlazi kao pobednik, znao je da će njegovo carstvo doći kraju i da će na koncu i sam morati da umre.
Time što su ubili Hrista, sveštenici su učinili sebe Sotoninim oruđem. Sad su bili sasvim u njegovoj vlasti. Zapleteni u zamku, nisu videli nikakvo oslobođenje do samo borbu protiv Hristos. Kad su čuli izveštaj o Njegovom vaskrsnuću, pobojali su se gneva naroda. Osećali su da im životi u opasnosti. Njihova jedina nada bila je da pokažu kako je Hristos varalica time što će poricati da je vaskrsnuo. Podmitili su vojnike i osigurali Pilatovu šutnju. Posvuda su širili svoje lažne izveštaje. Ali bilo je svedoka koje nisu mogli ućutkati. Mnogi su čuli svedočanstvo vojnika o Hristovom vaskrsnuću. A neki od umrlih vaskrsnuli su sa Hristom i pojavili se pred mnogima izjavljujući da je On ustao. Osobe koje su videle ove vaskrsle i čule njihovo svedočanstvo odnele su izveštaje sveštenicima. Sveštenici i poglavari živeli su u stalnom strahu da će se idući ulicama ili u svom domu, ne nađu licem u lice sa Hristom. Osećali su da za njih nema nikakve sigurnosti. reze i zasuni bili su slaba zaštita od Božjeg Sina. Danju i noću pojavljivao se pred njihovim očima onaj strašni prizor iz sudnice kad su vikali: »Krv njegova na nas i na decu našu.« (Matej 27, 25) Nikada iz njihovog sećanje neće izbledeti taj prizor. Nikada više miran san neće doći na njihova uzglavlja. Kad se glas moćnog anđela čuo kraj Hristovog groba kako govori: »Tvoj Otac Te zove«, Spasitelj je izašao iz groba životom koji se nalazio u Njemu samome. Sad je dokazana istinitost Njegovih reči: »Ja dušu svoju polažem da je opet uzmem… Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet.« Sad se ispunilo proročanstvo koje je izrekao sveštenicima i poglavarima: »Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.« (Jovan 10, 17.18; 2, 19)
Nad razvaljenom Josifovom grobnicom, Hristos je pobedonosno obznanio: »Ja sam vaskrsenje i život.« Ove reči moglo je izgovoriti samo Božanstvo. Sva stvorena bića žive Božjom voljom i silom. Ona su zavisni primaoci života od Boga. Od najuzvišenijeg serafima do najskromnijeg živog bića, svi iznova primaju silu sa Izvora života. Samo Onaj koji je jedno sa Bogom može reći: Imam vlast položiti svoj život i imam vlast uzeti ga opet. U svojoj božanskoj prirodi, Hristos je posedovao silu da slomi okove smrti.
Hristos je ustao iz mrtvih kao prvina od onih koji spavaju. Na Njega je ukazivao obrtani snop i Njegovo vaskrsenje zbilo se baš onog dana kad je pred Gospoda trebalo prineti obrtani snop. Više od hiljadu godina vršio se ovaj simbolični obred. S njiva su prikupljani prvi klasovi zrelog žita i kad je narod odlazio u Jerusalim na Pashu, snop prvina obrtao se kao zahvalna žrtva pred Gospodom. Sve dok ovo nije bilo izvršeno, srp nije počinjao žeti i žito skupljati u snopove. Snop posvećen Bogu predstavljao je žetvu. Tako Hristos prvina, predstavljao veliku duhovnu žetvu koja će se sakupiti za Božje carstvo. Njegovo vaskrsenje je slika i zalog vaskrsenja svih pravednika koji su umrli. »Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s njim.« (1. Solunjanima 4, 14) (nastavlja se)
