Ova glava zasnovana je na Mateju 28, 2–4, 11–15.
Noć prvog dana sedmice polako je protjecala. Nastupio je najmračniji trenutak koji prethodi svitanju. Hristos je još bio zarobljenik u svom uskom grobu. Veliki kamen bio je na svom mestu, rimski pečat neizlomljen, rimski čuvari držali su svoju stražu. Tu su se nalazili i nevidljivi stražari. Vojske zlih anđela bile su okupljene oko ovog mesta. Da je bilo moguće, knez tame sa svojom otpalom vojskom zauvek bi sačuvao zapečaćen grob koji je držao Božjeg Sina. Međutim, nebeska vojska okružila je grobnicu. Anđeli »silni krepošću«, čuvali su grob i čekali da pozdrave dobrodošlicom Kneza života.
»I gle, zemlja se zatrese vrlo; jer anđeo Gospodnji siđe s neba.« Obučen u sve Božje oružje, ovaj anđeo izašao je iz nebeskih dvorova. Sjajni zraci Božje slave išle su pred njim i osvetljavale mu put.
»A lice njegovo beše kao munja, i odelo njegovo kao sneg. Od straha njegova uzdrhtaše se stražari, i postadoše kao mrtvi.«
A sada, sveštenici i poglavari, gde je sila vaših stražara? Hrabri vojnici koji se nisu nikada plašili ljudske sile, sad su bili zarobljeni bez mača i koplja. Lice koje su sada gledali nije lice nekog smrtnog ratnika, već lice najmoćnijeg u Gospodnjoj vojsci. Ovaj vesnik zauzima položaj s koga je Sotona pao. On je taj koji je objavio Hristovo rođenje na Vitlejemskim brežuljcima. Zemlja podrhtava prilikom njegovog približavanja, vojske tame beže i dok on odvaljuje kamen, čini se kao da je Nebo sišlo na Zemlju. Vojnici ga gledaju kako uklanja kamen kao neki kamenčić i čuju ga kako uzvikuje: »Sine Božji, izađi; Otac Te zove.« Vide Isusa kako izlazi iz groba i čuju Njegovu objavu nad razvaljenim grobom: »Ja sam vaskrsenje i život, « Dok izlazi u veličanstvu i slavi, anđeoske vojske duboko se klanjaju pred Otkupiteljem i pozdravljaju Ga dobrodošlicom u pesmama hvale.
Jedan potres označio je čas kad je Hristos položio svoj život, a drugi je posvedočio trenutak kad Ga je pobednički ponovo uzeo. On koji je pobedio smrt i grob pobedničkim korakom izašao je iz groba usred potresa, sevanja munja i pucanja gromova. Kad bude ponovo došao na Zemlju, On će potresti »ne samo zemlju nego i nebo«. »Sva će se Zemlja ljuljati kao pijan čovek, i premestiće se kao koliba.« »Saviće se nebeska kao knjiga«, »a stihije će se od vatre raspasti, a zemlja i dela što su na njoj izgoreće.« Ali »će Gospod biti utočište svome narodu i krepost sinovima Izrailjevim.« (Jevrejima 12, 26; Isaija 24, 20;34, 4; 2. Petrova 3, 10; Joilo 3, 16)
Prilikom Isusove smrti vojnici su usred dana videli Zemlju obavijenu tamom, prilikom vaskrsenja videli sjaj anđela kako osvetljava noć i čuli kako nebeski stanovnici s velikom radošću pobedonosno pevaju: Ti si pobedio Sotonu i sile tame; ti si pobedom nadvladao smrt!
Hristos je proslavljen izašao iz groba, dok su Ga posmatrali rimski stražari. Njihove oči bile su prikovane za lice onoga koga su nedavno ismejavali i kome su se rugali. U ovom proslavljenom Biću posmatrali su zarobljenika koga su videli u sudskoj dvorani, kome su ispleli trnov venac. To je bio Onaj koji je bez opiranja stajao pred Pilatom i Irodom, Onaj čije je telo bilo izmučeno svirepim šibanjem. To je bio Onaj koji je prikovan za krst i prema kome su sveštenici i poglavari, puni samozadovoljstva, odmahivali glavom govoreći: »Drugima pomože, a sebi ne može pomoći.« (Matej 27, 42) To je bio Onaj koji je položen u Josifov novi grob. Odlukom s neba Sužanj je oslobođen. Da su gore i planine navaljene na Njegov grob, ne bi mogli sprečiti Njegov izlazak. (nastavlja se)
