Nadajući se da će od Njega saznati istinu i da bi izbegao metež gomile, Pilat je Isusa poveo u stranu i ponovo Ga zapitao: »Ti li si car Judejski?«
Isus nije neposredno odgovorio na ovo pitanje. Znao je da se Sveti Duh bori s Pilatom, pa mu je dao priliku da izrazi svoje uverenje. »Govoriš li ti to sam od sebe«, upitao je, »ili ti drugi kazaše za mene?« To znači, da li su optužbe sveštenika ili želja da primi svetlost od Hrista pokrenuli ovo Pilatovo pitanje. Pilat je razumeo Hristov nagoveštaj, ali u njegovom srcu pojavila se gordost. Nije želeo priznati osvedočenje koje ga je opterećivalo. »Zar sam ja Židov?« rekao je. »Rod tvoj i glavari sveštenički predaše te meni; šta si učinio?
Pilatova zlatna prilika je prošla. Pa ipak Isus ga nije ostavio bez još veće svetlosti. Iako nije neposredno odgovorio na Pilatovo pitanje, jasno je izložio svoj zadatak. Jasno je rekao Pilatu da On ne želi zemaljski Presto.
»Carstvo moje nije od ovoga sveta«, rekao je, »kad bi bilo od ovoga sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Židovima; ali carstvo moje nije odavde. Onda mu reče Pilat: daklem: ti si car? Isus odgovori; ti govoriš da sam ja car. Ja sam zato rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moje.«
Hristos je potvrdio da je Njegova reč samo po sebi ključ koji će otvoriti tajnu onima koji su je spremni prihvatiti. Ona u sebi ima silu i to je tajna širenja Njegovog carstva istine. Želeo je da Pilat shvati da se samo primanjem i usvajanjem istine njegova upropaštena priroda može obnoviti.
Pilat je želeo da sazna istinu. U Njegovom umu vladala je pometnja. Žudno je prihvatao Spasiteljeve reči i njegovo srce bilo je pokrenuto velikom čežnjom da sazna što je istina i kako je može dokučiti. »Šta je istina?« upitao je ali nije pričekao odgovor. Gnevni glasovi koji su se već čuli napolju podsetili su ga na obaveze u tom času, jer su sveštenici bučno zahtevali brzo delovanje. Izašavši pred Jevreje, odlučno je objavio: »Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.«
Ove reči neznabožačkog sudije bile su oštar ukor lukavstvu i licemerju izraelskih poglavara koji su optuživali Spasitelja. Kad su to sveštenici i starešine čuli od Pilata, njihovom razočaranju i besu nije bilo kraja. Odavno su kovali zaveru i čekali ovu priliku. Kad su videli da bi Isus mogao da bude oslobođen, bili su spremni da Ga raskinu na komade. Glasno su optuživali Pilata i pretili da će ga tužiti rimskoj vladi. Optuživali su ga da odbija da osudi Isusa, koji se, po njihovom tvrđenju, digao protiv Cezara.
Ljutiti glasovi govorili su da je Isusov buntovnički uticaj dobro poznat u celoj zemlji. Sveštenici su izjavljivali: »On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.«
U tom času Pilat nije pomišljao da osudi Isusa. Znao je da su Ga Jevreji optužili iz mržnje i predrasuda. Znao je što mu je dužnost. Pravda je zahtevala da se Hristos odmah oslobodi. Ali Pilat se bojao zlovolje naroda. Ne bude li im predao Isusa u ruke podići će se buna, a on se bojao da se s njom suoči. Kad je čuo da je Hristos iz Galileje, odlučio je da Ga pošalje Irodu, upravitelju te pokrajine, koji se tada nalazio u Jerusalimu. Ovim postupkom Pilat je mislio da prebaci odgovornost za suđenje sa sebe na Iroda. Ovo je takođe smatrao dobrom prilikom da izgladi jednu svađu sa Irodom. Tako se i dogodilo. Dva namesnika sprijateljila su se preko suđenja Spasitelju.
Pilat je ponovo predao Isusa vojnicima koji su Ga uz ruganje i vređanje svetine hitno odveli u Irodovu sudsku dvoranu. »A Irod videvši Isusa bi mu vrlo milo.« Nikada ranije nije sreo Spasitelja, ali »je odavno želeo da ga vidi, jer je mnogo slušao za njega, i nadaše se da će videti od njega kako čudo.« To je bio onaj Irod čije su ruke bile umrljane krvlju Jovana Krstitelja. Kad je Irod prvi put čuo o Isusu, obuzet užasom rekao je: »To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih«, »i zato čini čudesa«. (Marko 6,16; Matej 14,2) Ali ipak, Irod je želeo da vidi Isusa. Sad se caru ukazala prilika da spasi život ovom proroku, pa se nadao da će zauvek iz svojih misli izgnati sećanje na onu krvavu glavu koja je na krugu iznesena pred njega. Takođe je želeo ugoditi svojoj znatiželji pa je mislio da bi Hristos učinio sve što se traži od Njega ako Mu se ponudi ikakva prilika za oslobođenje. (nastavlja se)
