Ako je vaš sud dovoljan, rekao je, zašto ste zatvorenika doveli k meni?« Uzmite ga vi i po zakonu svojemu sudite mu.« Ovako primorani, sveštenicu su priznali da su Ga već osudili, ali da moraju imati i Pilatovu presudu da bi njihova postala pravosnažnom. Kakva je vaša presuda? upitao je Pilat. Smrtna kazna, odgovorili su, ali po zakonu ne smemo nijednog čoveka pogubiti. Tražili u od Pilata da se osloni na njihovu reč o Hristovoj krivici i da odobri i njihovu presudu. Oni će preuzeti odgovornosti za kraj.
Pilat nije bio pravedan ili savestan sudac; ali ma koliko bio moralno slab, nije hteo udovoljiti njihovom zahtevu. On neće osuditi Isusa dok se ne iznese optužba protiv Njega. Sveštenici su postali zbunjeni. Videli su da svoje licemerstvo moraju još veštije sakriti. Ne smeju dopustiti da izgleda kako je Hristos uhapšen iz verskih razloga. Da se ovo iznelo kao razlog, njihove optužbe kod Pilata ne bi imale nikakvu važnost. Moraju sve prikazati tako da izgleda da je Isus radio protiv opštih zakona; tada može da bude kažnjen kao politički krivac. Među Jevrejima stalno su izbijali neredi i bune protiv rimske vlasti. Ugušujući takve pobune Rimljani su postupali vrlo strogo i bili stalno spremni da suzbiju sve što bi moglo dovesti do pobune.
Samo nekoliko dana pre ovoga fariseji su pokušali uhvatiti Hrista u zamku pitanjem: »Treba li nam ćesaru davati harač, ili ne?« Ali Hristos je razotkrio njihovo licemerstvo. Prisutni Rimljani videli su potpuni promašaj ovih zaverenika i njihov poraz kad im je odgovorio: »Podajte dakle što je ćesarovo ćesaru, a što je Božije Bogu.« (Luka 20,22–25)
Sad su sveštenici smatrali da treba da prikažu da je tom prilikom Hristos učio ono što su se nadali da će učiti. U svojoj bezobzirnosti pozvali su u pomoć lažne svedoke »i počeše ga tužiti govoreći: ovoga nađosmo da otpađuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car.« Tri optužbe i svaka od njih bez osnove. Sveštenici su to znali, ali su bili spremni da se posluže krivokletstvom samo da bi osigurali ostvarenje svog cilja.
Pilat je prozreo njihove namere. Nije verovao da je zatvorenik kovao zaveru protiv vlasti. Njegova blaga i skromna pojava bila je u potpunom neskladu s optužbom. Pilat je bio uveren da je skovana duboka zavera da se uništi jedan nevini čovek koji je stao na put jevrejskim dostojanstvenicima. Okrenuvši se Isusu upitao je: »Ti li si car Judejski?« Spasitelj je odgovorio: »Ti kažeš.« I dok je govorio, Njegovo lice je zasvetlelo kao da ga je obasjao snop sunčeve svetlosti.«
Kad su čuli Njegov odgovor, Kajafa i njegovi pratioci pozvali su Pilata da posvedoči da je Isus priznao zločin za koji je optužen. Bučnim povicima sveštenici, književnici i poglavari zahtevali su da On bude osuđen na smrt. Povike je prihvatila svetina i nastala je zaglušujuća buka. Pilat je bio zbunjen. Videći da Isus ne odgovara svojim tužiteljima, Pilat Mu je rekao: »Zar ništa ne odgovaraš? gledaj što svedoče za tebe. Ali Isus više ne odgovori ništa.«
Stojeći iza Pilata, na vidiku svima u sudnici, Hristos je čuo ruženje; ali na sve lažne optužbe nije odgovorio ni jednom reči. Njegovo držanje jasno je pokazivalo da je nevin. Postojano je stajao pred žestinom valova koji su udarali oko Njega. Izgledalo je kao da se silni valovi gneva dižu sve više i više, kao valovi burnog okeana i razbijaju oko Njega, ali Ga ne dodiruju. Stajao je u šutnji, ali Njegova šutnja bila je rečita. Bila je kao svetlost koja sija iz unutrašnjosti čoveka i obasjava svu ličnost.
Pilat je bio iznenađen Njegovim držanjem. Da li ovaj Čovek ne obraća pažnju na sudski postupak zato što Mu nije stalo da spasi svoj život? pitao je samog sebe. Dok je posmatrao Isusa kako bez uzvraćanja podnosi uvrede i ismejavanja, osetio je da Isus ne može da bude tako nepravedan i nepošten kao što su to bili bučni sveštenici. (nastavlja se)
