Ova glava zasnovana je na Mateju 27,2; 11–31; Marku 15,1–20; Luki 23,1–25; Jovanu 18,28–40; 19,1–16.
Hristos je stajao vezan kao zatvorenik u sudskoj dvorani Pilata, rimskog namesnika. Bio je okružen stražom, a sudska dvorana brzo se punila posmatračima. Napolju, odmah do ulaza, nalazili su se suci iz Sinedriona, sveštenici, poglavari, starešine i svetina.
Pošto je osudio Isusa, Sinedrion je došao Pilatu da traži potvrdu presudu i njeno izvršenje. Ali ovi jevrejski zvaničnici nisu želeli ući u rimsku sudnicu. Prema njihovom obrednom zakonu time bi se oskvrnili i tako bili sprečeni da uzmu učešća u praznovanju Pashe. U svom slepilu nisu videli tu ubilačku mržnju kao oskvrnuće njihova srca. Nisu videli da je Hristos pravo pashalno Jagnje i da je zbog toga što su Ga odbacili veliki praznik izgubio za njih svoj značaj.
Kad su Spasitelja uveli u sudsku dvoranu, Pilat Ga nije posmatrao prijateljskim pogledom. Rimskog namesnika hitno su pozvali iz spavaće sobe i zato je odlučio da što pre završi ovaj posao. Bio je spreman da strogo postupi prema zatvoreniku. S najstrožim izrazom na licu okrenuo se da vidi kakvog to čoveka treba ispitati zbog kojeg je tako rano morao prekinuti svoj odmor. Znao je da to mora da bude neko ko po želji jevrejski starešina mora da bude hitno saslušan i kažnjen.
Pilat je pogledao ljude koji su teretili Isusa i tada se njegov ispitivački pogled zadržao na Isusu. Imao je posla s različitim zločincima, ali nikada pred njega nije izveden čovek koji je nosio obeležje takve dobrote i plemenitosti. Na Njegovom licu nije bilo ni traga krivice, nikakvog izraza straha, nikakve drskosti ili prkosa. Video je čoveka blagog i dostojanstvenog držanja, čije lice nije nosilo obeležje zločinca, već obeležje neba.
Hristov izgled povoljno je uticao na Pilata. Probudilo se ono što je bilo najbolje u njemu. Čuo je o Isusu i Njegovim delima. Njegova žena pričala mu je nešto o veličanstvenim delima galilejskog proroka, koji je lečio bolesne i podizao mrtve. Sad je ovo u Pilatovom umu ponovo oživelo kao san. Prisećao se glasova koje je čuo s raznih strana. Odlučio je da od Jevreja potraži obrazloženje o krivici ovog zatvorenika.
»Tko je ovaj Čovek i zašto ste Ga doveli?« upitao je. »Kakvu optužbu iznosite protiv Njega?« Jevreji su bili zbunjeni. Znajući da ne mogu dokazati svoje optužbe protiv Hrista, nisu želeli javno saslušanje. Odgovorili su da je On varalica zvani Isus iz Nazareta.
Pilat je ponovo upitao: »Kakvu krivicu iznosite na ovoga čoveka?« Sveštenici nisu odgovorili na njegovo pitanje, već su rečima koje su pokazivale njihovo nezadovoljstvo kazali: »Kad on ne bi bio zločinac ne bismo ga predali tebi.« Kad ti članovi Sinedriona, narodni prvaci, dovode čoveka za koga smatraju da je zaslužio smrt, zar je potrebno da pitaš za optužbe protiv njega? Nadali su se da će ostaviti utisak na Pilata svešću o svojoj važnosti i tako ga navesti da se suglasi s njihovim zahtevom bez sprovođenja prethodnih saslušanja. Žarko su želeli da se potvrdi njihova presuda, jer su znali da bi narod kao svedok Hristovih čudesnih dela mogao ispričati nešto sasvim drukčije od izmišljotine koju su sada ponovo iznosili.
Sveštenici su smatrali da pomoću slabog i kolebljivog Pilata bez ikakvih teškoća mogu sprovesti svoje namere. Pre ovoga on je u žurbi potpisivao smrtne presude osuđujući ljude za koje su znali da ne zaslužuju smrt. Prema njegovoj proceni život sužnja malo je vredeo; njegova nevinost ili krivica nisu imali neko posebno značenje. Sveštenici su se nadali da će Pilat bez saslušanja dosuditi Isusu smrtnu kaznu. To su tražili kao izraz naklonosti za njihov veliki narodni praznik.
Međutim, u ovom sužnju postojalo je nešto što je zadržavalo Pilata da tako postupi. Nije se usuđivao da to učini. Prozreo je namere sveštenika. Prisetio se kako je Isus nedavno podigao Lazara iz mrtvih, čoveka koji je bio mrtav četiri dana, pa je odlučio da pre no što potpiše presudu, sazna koje su optužbe protiv Njega i da li se one mogu dokazati. (nastavlja se)
