Nebeski anđeli poslani su da služe onima koji će naslediti spasenje. Sad još ne znamo ko su oni, još nije pokazano ko će pobediti i učestvovati u nasledstvu svetih u svetlosti, ali nebeski anđeli prolaze svuda, dužinom i širinom Zemlje, tražeći da uteše žalosne, da zaštite one koji su u opasnosti, da pridobiju ljudska srca za Hrista. Oni nikog ne zanemaruju niti mimoilaze. Bog ne gleda ko je ko, već se podjednako stara za sve duše koje je stvorio.
Kad otvorite vrata Hristovim predstavnicima koji su u nevolji i koji pate, primate dobrodošlicom nevidljive anđele. Pozivate društvo nebeskih bića. Oni donose svetu atmosferu radosti i mira. Oni dolaze s hvalom na svojim usnama, a na Nebu se čuje pesma koja joj odgovara. Svako delo milosrđa stvara muziku na Nebu. Otac na svom prestolu nesebične radnike ubraja u svoje najdragocenije blago.
Oni s leve strane Hristu, oni koji su Ga zanemarili u ličnostima siromašnih i onih koji pate, nisu bili svesni svoje krivice. Sotona ih je zaslepio; nisu shvatili što duguju svojoj braći. Bili su zaokupljeni sami sobom i nisu se brinuli za potrebe drugih.
Bogatima je Bog dao bogatstvo da otklone i ublaže patnje Njegove dece, ali vrlo često oni su ravnodušni prema potrebama drugih. Osećaju se višim od svoje siromašne braće. Oni se ne postavljaju u položaj siromašnoga. Ne shvataju iskušenja i borbe siromašnih i raskošnim crkvama, bogati se odvajaju od siromašnih. Novac koji je Bog dao da bi blagoslovio nevoljne troši se za pothranjivanje ponosa i sebičnosti. Siromašnima se svakodnevno uskraćuje spoznaja koju bi trebali imati o nežnoj Božjoj milosti, jer je On dao obilne darove da bi oni mogli biti podržano u svojim životnim potrebama. Prinuđeni su da osete siromaštvo koje sužava život, pa često dolaze u iskušenje da postanu zavidljivi, ljubomorni i puni loših nagađanja. Oni koji nisu trpeli pritisak oskudice, vrlo često postupaju prema siromašnima s omalovažavanjem i čine da se ovi osećaju još jadnije.
Međutim, Hristos sve to posmatra i kaže da je bio gladan i žedan, da je bio stranac, da je bio bolestan, da je bio u tamnici. Dok ste se vi gostili za svojom prepunom trpezom, Ja sam gladovao u krovinjari ili na pustoj ulici. Dok ste uživali u svom raskošnom domu, Ja nisam imao gde glave zakloniti. Dok ste svoje ormare punili skupocenom odećom, Ja sam bio u sirotinji. Dok ste išli za svojim zadovoljstvima, Ja sam propadao u tamnici.
Kad ste udelili malo hleba gladnim siromasima, kad ste dali neku iznošenu odeću da ih zaštiti od ljute zime, da li ste se setili da dajete Gospodu slave? Svakog dana u vašem životu bio sam blizu vas u ličnosti ovih jadnika, ali Me niste tražili. Niste želeli Moje društvo. Ja vas ne poznajem.
Mnogi smatraju velikom prednošću posetu mestima iz Hristovog života na Zemlji, hodanje stazama kojima je On prošao, posmatranje jezera kraj kojeg je voleo poučavati, kao i brda i dolina na kojima je često počivao Njegov pogled. Ali mi ne moramo poći u Nazaret, Kapernaum ili Vitaniju, da bismo išli Isusovim stopama. Njegove stope naći ćemo kraj bolesničke postelje, u bednim krovinjarama, na prepunim ulicama velikog grada i na svakom mestu na kome se nalaze ljudska srca gladna utehe. Ići ćemo Njegovim stopama ako činimo ono što je On činio dok je bio na Zemlji.
Svi mogu nešto učiniti. »Siromahe svagda imate sa sobom« (Jovan 12,8), rekao je Isus i niko ne bi trebao misliti da ne postoji mesto na kojem ne može raditi za Njega. Milioni ljudskih duša koji, sputani okovima neznanja i greha, nisu nikada čuli o Hristovoj ljubavi prema njima, stoje na rubu propasti. Da smo mi na njihovom mestu, što bismo želeli da ono učine za nas? Imamo najsvečaniju obavezu da učinimo za njih sve što je u našoj moći. Hristovo pravilo života, prema kome će svako od nas stajati ili pasti na sudu, glasi: »Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.« (Matej 7,12)
Spasitelj je dao svoj dragoceni život da bi osnovao crkvu koja će da bude sposobna da brine o žalosnim dušama koje su u iskušenju. Zajednica vernih može da bude siromašna, neobrazovana i nepoznata, ali u Hristu oni mogu obavljati rad u domu, susedstvu, crkvi, pa čak i u »drugim krajevima«, čiji će rezultat da bude tako dalekosežan kao večnost. (nastavlja se)
