»Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.« »Ja sam pastir dobri, i znam svoje, i moje mene znaju. Kao što mene zna otac i ja znam oca; i dušu svoju polažem za ovce.«
Slikama iz svakidašnjeg života Isus je ponovo našao pristup umu svojih slušalaca. Uticaj Duha povezao je s hladnom, osvežavajućom vodom. Sebe je prikazao kao svetlost, izvor života i radost za prirodu i čoveka. Sad je krasnom pastirskom slikom prikazao svoju vezu s onima koji Ga veruju. Nijedna slika nije bila poznatija Njegovim slušaocima od ove i Hristove reči zauvek su je povezale s Njim. Učenici više nisu mogli gledati pastire kako se brinu za svoja stada a da se ne sete
Spasiteljeve pouke. Oni će videti Hrista u svakom vernom pastiru, a sebe u svakom bespomoćnom i zavisnom stadu.
Ovu sliku prorok Isaija primenio je opisujući utešnim rečima Mesijino delo: »Sione, koji javljaš dobre glase; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glase; podigni, ne boj se. Kaži gradovima Judinim: evo Boga vašega… Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u njedrima će ih nositi.« (Isaija 40,9–11) David je pevao: »Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati.« (Psalam 23,1) A Sveti Duh preko Jezekilja objavio je: »I podignuću im jednoga pastira koji će ih pasti.« »Tražiću izgubljenu i dovešću natrag odagnanu, i ranjenu ću zaviti i bolesnu okrepiti.« »I učiniću s njima zavet mirni.« »I ne će više da bude plen narodima… nego će živeti bez straha i niko ih ne će plašiti.« (Jezekilj 34,23.16.25.28)
Hristos je primenio ova proročanstva na sebe i pokazao suprotnost između svog karaktera i karaktera izraelskih vođa. Fariseji su upravo oterali jednoga iz tora jer se usudio svedočiti o Hristovoj moći. Oni su oterali jednu dušu koju je pravi Pastir privlačio k sebi. Ovim su pokazali da ne poznaju zadatak koji im je poveren i nedostojnim poverenja da se nazivaju pastiri stadu. Isus je sada razlučio njih i dobrog Pastira i pokazao na sebe kao na stvarnog čuvara Gospodnjeg stada. Pa ipak, pre no što je to učinio, govorio je o sebi primenjujući drugu sliku.
On je rekao: »Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk; a koji ulazi na vrata jest pastir ovcama.« Fariseji nisu razabrali da su ove reči izgovorene protiv njih. Pošto su o njihovom značenju prosuđivali u svojim srcima, Isus im je otvoreno rekao:
»Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći. Lupež ne dolazi ni za što drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje.«
Hristos je vrata Božjeg tora. Kroz ova vrata sva Njegova deca, od najranijih vremena, nalazila su ulaz. U Hristu, kao što je to prikazano u slikama, kao što je najavljeno u simbolima, kao što je jasno prikazano u proročkim otkrivenjima, kao što je otkriveno u poukama Njegovim učenicima i u čudima koja je činio za sinove ljudske, gledali su »Jagnje Božje koje uze na se grehe sveta« (Jovan 1,29) i kroz Njega dovedeni u tor Njegove milosti. Mnogi su dolazili ističući druge ciljeve za veru sveta; ustanovljivali su se obredi i sistemi pomoću kojih su se ljudi nadali da će primiti opravdanje i pomirenje s Bogom, i tako naći pristup u Njegov tor. Međutim, Hristos predstavlja jedna vrata i svi koji su uspostavili nešto da zauzme Hristovo mesto, svi koji su pokušali ući u tor nekim drugim putem, jesu lupeži i hajduci.
Fariseji nisu ušli na ta vrata. Oni su se uvukli u tor nekim drugim putem, osim Hrista i nisu izvršavali delo pravog pastira. Sveštenici i poglavari, književnici i fariseji uništili su životne pašnjake i zagadili izvore vode života. Nadahnute reči verno opisuju te lažne pastire: »Slabih ne krepite, i bolesne ne lečite, ranjene ne zavijajte, odagnane ne dovodite natrag… nego silom i žestinom gospodarite nad njima.« (Jezekilj 34,4) (nastavlja se)
