Vesti da po svom vlastitom priznanju Isus iz Nazareta nije Mesija brzo su se proširile. Na taj način osećajna struja naroda u Galileji okrenula se protiv Njega, kao što se to godinu dana ranije dogodilo u Judeji. O Izrailju! Odbacili su Spasitelja zato što su čeznuli za osvajačem koji bi im dao zemaljsku silu. Želeli su jelo koje prolazi, a ne ono koje traje večno.
Sa žalosnim srcem Isus je video one koji su bili Njegovi učenici kako odlaze od Njega, Života i Svetlosti ljudi. Svest da je Njegovo sažaljenje potcenjeno, da je Njegova ljubav neuzvraćena, Njegova milost omalovažena, Njegovo spasenje odbačeno, ispunjavala Ga je neizrecivom tugom. Takav razvoj događaja, kao što je bio ovaj, načinio Ga je čovekom boli koji poznaje tugu.
Ne pokušavajući sprečiti one koji su Ga napuštali, Isus se okrenuo dvanaestorici i rekao: »Da nećete i vi otići?« Petar je odgovorio pitanjem: »Gospode! kome ćemo ići? Ti imaš reči večnoga života«, i dodao, »I mi verovasmo i poznasmo da si ti Hristos, sin Boga živoga.«
»Kome ćemo ići?« Učitelji u Izrailju bili su robovi formalizma. Fariseji i sadukeji vodili su stalne raspre. Napustiti Isusa značilo bi zapasti među pobornike obreda i ceremonija i među slavoljubive ljude koji su težili za vlastitom slavom. Učenici su našli više mira i radosti otkako su prihvatili Hrista nego što su imali u toku celog ranijeg života. Kako se mogu vratiti onima koji su prezirali i proganjali Prijatelja grešnika? Dugo su očekivali Mesiju; sad je došao i oni se ne mogu okrenuti od Njegovog prisustva onima koji su tražili Njegov život, a njih proganjali zato što su postali Njegovim sledbenicima.
»Kome ćemo ići?« Ne od Hristovog učenja, Njegovih pouka o ljubavi i milosrđu, u tamu neverstva, u poročnost sveta. Dok su Spasitelja napustili mnogi koji su bili svedoci Njegovih čudesnih dela, Petar je izrazio veru učenika: »Ti si Hristos.« Sama pomisao da izgube ovo sidro svojih duša ispunjavala ih je strahom i bolom. Ostati bez Spasitelja značilo je biti odnesen strujom na mračno i burno more.
Mnoge Isusove reči i dela izgledali su tajnovito ograničenim umovima, ali svaka reč i delo imali su određen cilj u radu na našem otkupljenju; sve je bilo isplanirano da ostvari svoj cilj. Kad bismo bili sposobni da razumemo Njegove ciljeve, sve bi nam izgledalo važno, potpuno i u skladu s Njegovom misijom.
Iako sad ne možemo razumeti Božja dela i puteve, možemo raspoznati Njegovu veliku ljubav koja počiva u osnovi svih Njegovih postupaka prema ljudima. Onaj koji živi blizu Isusa imaće razvijeno razumevanje o tajni pobožnosti. On će prepoznati milost koja upravlja ukorom, koja ispituje karakter i iznosi na videlo namere srca.
Iznoseći probnu istinu, koja je učinila da se tako znatan broj Njegovih učenika vrati natrag, Isus je znao kakav će biti rezultat Njegovih reči; ali morao je ispuniti cilj milosti. Unapred je video da će u času iskušenja svaki od Njegovih ljubljenih učenika da bude žestoko kušan. Njegove samrtne muke u Getsimaniji, izdaja i raspeće biće za njih najteže iskušenje. Da nije došlo do prethodnog iskušenja, mnogi pokrenuti samo sebičnim pobudama, bili bi povezani s njima. Kad njihov Gospod bude osuđen u sudnici, kad mnoštvo koje Ga je pozdravljalo kao svog cara bude vikalo na Njega i ružilo Ga, kad gomila koja se ruga bude vikala: »Raspni ga!«, kad njihova svetovna htenja budu razočarana, ovi sebični ljudi odricanjem svoje vernosti Isusu, naneli bi učenicima gorku i tešku bol, udružujući se s njihovom žalosti i razočaranjem zbog rušenja najdražih nada. U tom času tame, primer onih koji su otišli od Njega, mogao bi odvući i druge. Međutim, Isus je podstaknuo ovu krizu da bi svojim ličnim prisustvom mogao još jačati veru svojih pravih sledbenika.
Otkupitelj pun sažaljenja znajući u celosti sudbinu koja Ga je očekivala, nežno je ravnao stazu učenicima, pripremao ih za njihovo najveće iskušenje i jačao za završnu probu!
