Na početku ove velike borbe Sotona je izjavio da se Božji zakon ne može držati, da pravda nije u skladu s milošću i da grešnik u slučaju da prekrši Zakon, neće moći dobiti oproštenje. Svaki greh mora dobiti svoju kaznu, isticao je Sotona, pa ako Bog oprašta kaznu zbog greha, On nije Bog istine i pravde. Dok su ljudi kršili Božji zakon i skrnavili Njegovu volju, Sotona se radovao. Izjavio je da je dokazano da se Zakon ne može poštovati i da se čoveku ne može oprostiti. Zbog toga što je nakon svoje pobune prognan s Neba, Sotona je tvrdio da ljudskom rodu zauvek mora da bude uskraćena Božja naklonost. Tvrdio je da Bog ne može pokazati milost grešniku i da bude pravedan.
Iako je bio grešnik, čovek se nalazio u drukčijem položaju od Sotoninog. Lucifer je zgrešio na Nebu u svetlosti Božje slave. Njemu je kao nijednom drugom stvorenom biću bilo dato otkrivenje Božje ljubavi. Razumevajući Božji karakter i poznavajući Njegovu dobrotu, Sotona se opredelio da pođe za svojom sebičnom, nezavisnom voljom. Ovaj izbor bio je konačan. Nije postojalo ništa više što bi Bog mogao učiniti da ga spasi. Međutim, čovek je obmanut, a njegov um pomračen sotonskim lukavstvima. Nije imao mogućnosti da upozna visinu i dubinu Božje ljubavi. Jedino u poznavanju Božje ljubavi za njega je bilo nade. Bogu bi se mogao vratiti posmatranjem Njegovog karaktera.
Božja ljubav obznanila se ljudima preko Isusa; ali milost nije ukinula pravdu. Zakon otkriva osobine Božjeg karaktera i nijedna jota ili titla iz njega ne može se promeniti da bi se prilagodio čoveku u njegovom palom stanju. Bog nije promenio svoj Zakon, već je radi čovekovog otkupljenja sebe žrtvovao u Hristu. »Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom.« (2. Korinćanima 5, 19)
Zakon traži pravdu – pravedan život, savršen karakter, a ovo čovek ne može ispuniti. On ne može odgovoriti zahtevima Božjeg svetog zakona. Ali Hristos, došavši na Zemlju kao čovek, živeo je svetim životom i razvio savršeni karakter. On ovo kao besplatan dar nudi svima koji Ga žele prihvatiti. Njegov život je zamena za ljudski život. Ljudi tako Božjim trpljenjem dobijaju oproštenje prošlih greha. Više od toga, Hristos ispunjava ljude Božjim osobinama. On izgrađuje ljudski karakter prema uzoru na božanski karakter, usklađujući duhovnu snagu i lepotu. Tako se u onome koji veruje u Hrista ispunjava pravda Zakona. Bog može da bude »pravedan i da pravda onoga koji je od vere Hristove«. (Rimljanima 3, 26)
Božja ljubav izražava se u Njegovoj pravdi isto toliko koliko i u Njegovoj milosti. Pravda je osnova Njegova prestola i rod Njegove ljubavi. Sotona je želeo da odvoji milost od istine i pravde. Želeo je dokazati da je pravičnost Božjeg zakona neprijatelj miru. Međutim, Hristos je pokazao da su one u Božjem planu nerazdvojno povezane i da jedna ne može postojati bez druge. »Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se.« (Psalam 85, 10)
Svojim životom i smrću Hristos je dokazao da Božja pravda ne uništava Njegovu milost, da se greh može oprostiti, da je Zakon pravičan i da se u celosti može držati. Tako su bile odbačene sotonske optužbe, Bog je dao čoveku nepobitan dokaz svoje ljubavi.
Počela se širiti jedna druga prevara. Sotona je izjavio da je milost uništila pravdu, da je Hristova smrt ukinula Očev Zakon. Da je bilo moguće promeniti ili ukinuti Zakon, Hristos ne bi morao umreti. Međutim, ukidanje Zakona značilo bi ovekovečiti prestup, a svet prepustiti Sotoninoj vlasti. Hristos je bio podignut na krstu samo zato što je Zakon nepromenjiv, zato što se čovek može spasiti samo poslušnošću njegovim odredbama. Ta sredstva pomoću kojih je Hristos uspostavio Zakon, Sotona je prikazao kao ona koja ga poništavaju. Na tom području vodiće se poslednja velika borba između Hrista i Sotone. (nastavlja se)
