Isus je rekao svojim učenicima: »Vi ste čisti, ali ne svi.« On je oprao Judine noge, ali Mu se srce nije pokorilo. Ono nije bilo očišćeno. Juda se nije potčinio Hristu.
Kad je oprao noge učenicima, Hristos je uzeo svoju haljinu, ponovo seo i rekao im: »Znate li što ja učinih vama? Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam. Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih. Zaista, zaista vam kažem: nije sluga veći od gospodara svojega, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao.«
Hristos je želeo da Njegovi učenici razumeju kako to što im je oprao noge nije nimalo umanjilo Njegovo dostojanstvo. »Vi zovete mene učiteljem i Gospodom i pravo velite: jer jesam.« Zato što je bio tako beskrajno uzvišen, ovoj službi je dao čast i značaj. Niko nije bio tako uzdignut kao Hristos, pa se ipak spustio do najponiznije dužnosti. Da Njegov narod ne bi bio zaveden sebičnošću koja prebiva u telesnom srcu i koja se jača udovoljavanje, samome sebi, sam Hristos je dao primer poniznosti. Nije želeo prepustiti čovekovom staranju ovu važnu pouku. Pridavao joj je tako veliki značaj, da je On lično, On koji je jednak Bogu, postupao kao sluga prema svojim učenicima. Dok su se raspravljali oko najvišeg mesta, On pred kim treba da se savije svako koljeno, On kome anđeli slave služe i to smatraju za čast, sagnuo se da opere noge onima koji su Ga zvali Gospodom. On je prao noge svom izdajniku.
U svom životu i poukama Hristos je dao savršeni primer nesebične službe koja ima svoje poreklo u Bogu. Bog ne živi za sebe. Stvaranjem sveta i održavanjem onoga što je stvorio, On stalno služi drugima. »On zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima.« (Matej 5,45) Ovaj ideal služenja Bog je poverio svom Sinu. Isusu je bilo dato da stoji na čelu ljudskog roda, da bi svojim primerom mogao poučiti što znači služiti. Njegov celokupan život bio je potčinjen zakonu službe. On je služio svima, pomagao svima. Tako je životom ostvario Božji zakon, i svojim primerom pokazao kako da Ga poslušamo.
Isus se stalno trudio da uspostavi ovo načelo među svojim učenicima. kad su Jakov i Jovan zatražili prvenstvo rekao je: »Koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.« (Matej 20,26) U mom carstvu načelo prvenstva i premoći nema mesta. Poniznost je jedina prava veličina. jedina razlika ogleda se u posvećenosti službi drugima.
Sada, pošto je oprao noge učenicima, rekao je: »Ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.« Ovim rečima Hristos nije naložio samo pokazivanje gostoljubivosti. To je značilo znatno više od samog pranja nogu gostima koji su se uprljali prašinom na putovanju. Hristos je ovde uspostavio jednu versku službu. Delom našeg Gospoda ovaj svečani čin poniznosti učinjen je posvećenim obredom. Učenici treba da ga poštuju, da bi uvek mogli držati na umu Njegove pouke o poniznosti i službi.
Ovaj obred je priprema koju je Hristos odredio za službu Svete večere. Dokle god se gaji gordost, neprijateljstvo i borba za prvenstvo, srce ne može stupiti u zajednicu u zajednicu sa Hristom. Nismo spremni da uzmemo zajedničko učešće u Njegovom telu i Njegovoj krvi. Zato je Hristos odredio da se prvo poštuje uspomena na Njegovu poniznost.
Dok pristupaju ovom obredu, Božja deca se trebaju sećati reči Gospoda i slave: »Znate li što ja učinih vama? Vi zovete mene učiteljem i Gospodom: i pravo velite: jer jesam. Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih. Zaista vam kažem: nije sluga veći od gospodara svojega, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao. Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.« (nastavlja se)
