Birajući položaj za stolom, Juda je pokušao zauzeti prvo mesto, pa je Hristos kao sluga prvo uslužio njega. Jovan, prema kome je Juda osećao tako puno gorčine, bio je ostavljen da bude poslednji. Ali, Jovan to nije smatrao ni ukorom ni ponižavanjem. Učenici su bili vrlo dirnuti dok su posmatrali Hristovo delo. Kad je došao red na Petra, začuđeno je uzviknuo: »Gospode! zar ti moje noge da opereš?« Hristova poniznost slomila mu je srce. Obuzeo ga je stid na misao što ovu službu ne obavlja neko od učenika. »Što ja činim«, rekao je Hristos, »ti sad ne znaš, ali ćeš posle doznati.« Petar nije mogao podneti da vidi samog Gospoda. za koga je verovao da je Božji Sin, kako obavlja dužnost sluge. Svom dušom pobunio se protiv takvog ponižavanja. Nije shvatio da je Hristos zato došao na svet. Odlučno je uzviknuo: »Nikad ti ne ćeš oprati mojih nogu.«
Hristos je ozbiljno odgovorio Petru: »Ako te ne operem nemaš dela sa mnom.« Čin koji je Petar odbio bio je vrsta uzvišenijeg čišćenja. Hristos je došao da opere srce od mrlje greha. Time što nije hteo dopustiti Hristu da opere njegove noge, Petar je odbacio uzvišenije očišćenje koje je bilo obuhvaćeno nižim. On je, u stvari, odbacio svoga Gospoda. Za Učitelja nije poniženje ako Mu dozvolimo da nas očisti. Prava poniznost znači sa zahvalnim srcem primiti sve što se čini za nas i ozbiljno raditi za Hrista.
Na reči: »Ako te ne operem nemaš dela sa mnom«, Petar se odrekao svoje gordosti i samovolje. Nije mogao podneti pomisao o odvajanju od Hrista; to bi za njega značilo smrt. »Ne samo noge moje«, rekao je, »nego i ruke i glavu. Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist.«
Ove reči znače više od telesne čistoće. Hristos još uvek govori o uzvišenijem očišćenju koje je slikovito prikazano nižim. Onaj koji dolazi s kupanja čist je, ali noge u sandalama brzo se zapraše,
pa ih je potrebno ponovo oprati. Tako su Petar i njegova braća bili oprani u velikom izvoru otvorenom za greh i nečistoću. Hristos ih je priznavao za svoje. Međutim, iskušenje ih je navelo na zlo i njima je još uvek bila potrebna Njegova milost koja očišćava. Kad se Isus zapregao ubrusom da opere prašinu s njihovih nogu, On je želeo da tim istim činom iz njihovih srca opere neslogu, ljubomoru i gordost. To je nosilo puno dublje značenje nego samo pranje njihovih prašnjavih nogu. S duhom koji su tada posedovali nijedan od njih nije bio spreman za zajednicu s Hristom. Dokle god nisu dovedeni u stanje poniznosti i ljubavi nisu bili spremni da učestvuju u pashalnoj večeri ili uzmu udela u službi za spomen koju je Isus upravo nameravao uspostaviti. Njihova srca moraju se očistiti. Gordost i samoljublje stvaraju razmirice i mržnju; ali Isus je sve to oprao perući im noge. Došlo je do promene osećaja. Posmatrajući ih Isus je mogao kazati: »Vi ste čisti«. Sad je postojalo jedinstvo srca i međusobna ljubav. Postali su krotki i spremni za prihvatanje pouka. Osim Jude, svi su bili spremni da ustupe drugome najviše mesto. Sad sa pokornim i zahvalnim srcem mogli su primiti Hristove reči.
Kao Petar i njegova braća, i mi smo oprani u Hristovoj krvi, pa ipak često u dodiru sa zlom čisto srce se uprlja. Mi moramo doći Hristu i primiti Njegovu milost koja očišćava. Petar se ustezao da svoje prašnjave noge prepusti dodiru svog Gospoda i Učitelja; koliko često mi dovodimo svoja grešna, prljava srca u dodir s Hristovim srcem! Koliko Ga žaloste naše zle ćudi, naša taština i naša gordost! Pa ipak, moramo Mu doneti sve naše slabosti i nečistoću. On jedini može oprati i očistiti. Mi nismo spremni za zajednicu s Njim ako nismo očišćeni Njegovim uspešnim delovanjem. (nastavlja se)
