Sinedrion je proglasio da Isus zaslužuje smrt, međutim, ispitivati zatvorenika noću bilo je suprotno jevrejskom zakonu. Zvanična presuda mogla se doneti samo u dnevnoj svetlosti i punom zasedanju Saveta. Uprkos tome, prema Spasitelju su postupili kao prema osuđenom zločincu i prepustili Ga zlostavljanju najnižih i najgorih između ljudi. Prvosveštenikov dvor bio je okružen otvorenim dvorištem u kome su se okupili vojnici i mnogi drugi. Kroz ovo dvorište vodili su Isusa do prostorije za stražare, dok su mu se sa svih strana podsmevali zbog izjave da je Božji Sin. Rugajući se ponavljali su Njegove reči da će sediti »s desne strane sile« i da »ide na oblacima nebeskim«. Dok je bio u prostoriji za stražare, očekujući sudski pretres, nije bio zaštićen. Neuka svetina zapazila je svirepost s kojom se na Savetu postupalo prema Njemu, pa su zbog toga dozvolili sebi pravo da pokažu sve sotonske elemente svoje prirode. Hristova istinska plemenitost i božansko držanje podstakli su njihov bes. Njegova krotkost, Njegova nevinost, Njegovo veličanstveno strpljenje, ispunjavalo ih je sotonskom mržnjom. Pogažene su milost i pravda. Ni s jednim zločincem nikada se nije postupalo tako neljudski kao sa Božjim Sinom.
Međutim, mnogo dublja bol cepala je Isusovo srce; udarac koji je izazvao najdublju bol nije mogla zadati neprijateljeva ruka. Dok je bio podvrgnut ruganju i ispitivanju pred Kajafom, Hrista se odrekao jedan od Njegovih učenika.
Pošto su napustili svoga Gospoda u vrtu, dva učenika usudila su se da s izvesne udaljenosti prate svetinu koja je vodila Isusa. Petar i Jovan bili su ti učenici. Sveštenici su prepoznali Jovana kao znanog Isusovog učenika i dozvolili mu pristup u sudnicu, nadajući se da će, kad bude video ponižavanje svog Vođe, prezreti pomisao da je takvo biće Božji Sin. Jovan je tražio i dobio dopuštenje za Petra da i on uđe.
U dvorištu su naložili vatru, jer je to bilo najhladnije doba noću, neposredno pred svitanje. Oko vatre okupilo se društvo i Petar je samouvereno zauzeo mesto među njima. Nije želeo da ga prepoznaju kao Isusovog učenika. Pomešavši se nehatno s mnoštvom, nadao se da će ga smatrati jednim od onih koji su doveli Isusa u sudnicu.
Međutim, kad je svetlost obasjala Petrovo lice, žena koja je bila na vratima, ispitivački ga je pogledala. Zapazila je da je došao s Jovanom, zapazila je izraz obeshrabrenosti na njegovom licu i pomislila da bi i on mogao da bude Isusov učenik. Bila je jedna od znatiželjnih sluškinja u Kajafinom domu. Rekla je Petru: »Da nisi i ti od učenika njegovih?« Petar je bio uplašen i zbunjen; pogledi ljudi iz ovog skupa odmah su se prikovali za njega. Pretvarao se da je ne razume, ali bila je uporna i nastavila da govori onima oko sebe da je ovaj čovek bio sa Isusom. Petar je osećao da joj mora odgovoriti pa je ljutito rekao: »Ženo! ne poznajem ga.« To je bilo prvo odricanje i petao je odmah zapevao. O, Petre, zar si se tako brzo postideo svog Učitelja! Zar si se tako brzo odrekao svoga Gospoda!
Ulazeći u sudsku dvoranu, apostol Jovan nije pokušavao prikriti da je Isusov sledbenik. Nije se pomešao s grubom gomilom koja je ružila njegovog Učitelja. Njemu nisu postavljali pitanja zato što se nije lažno predstavljao i tako učinio sebe sumnjivim. Potražio je jedan skroviti kut u kome ga gomila ne bi mogla zapaziti, ali da bude što bliže Isusu. Ovde je mogao da vidi i čuje sve što se zbivalo na suđenju njegovom Gospodu.
Petar nije želeo da ga prepoznaju. Čineći se ravnodušnim stupio je na neprijateljsko tlo i postao lakim plenom iskušenja. Da je bio pozvan da se bori za svog Učitelja, on bi bio hrabar vojnik; ali kad je prst prezira uperen na njega, pokazao se kao kukavica. Mnogi koji ne ustuknu u aktivnoj borbi za svoga Gospoda, odriču se svoje vere kada su izloženi podsmehu. Druženjem s onima koje bi trebalo izbegavati, stupaju na stazu iskušenja. Pozivaju neprijatelja da ih kuša pa su navedeni da kažu i učine ono u čemu pod drugim okolnostima nikada ne bi skrivali. Hristov učenik koji u naše vreme prikriva svoju veru iz straha od stradanja ili sramote, odriče se svoga Gospoda isto tako stvarno kao što je to Petar učinio u sudskom predvorju. (nastavlja se)
