Ova glava zasnovana je na Mateju 26,57–75; 27,1; Marku 14,53–72; 15,1; Luki 22, 54–71; Jovanu 18,13–27.
Požurivali su Isusa preko potoka Kedrona, kraj vrtova i maslinjaka i kroz utihnule ulice usnulog grada. Ponoć je prošla i povici bučne svetine koja Ga je pratila resko su se prolamali kroz noćni mir. Spasitelje je bio vezan i dobro čuvan, a svaki pokret nanosio Mu je bol. Oni koji su Ga uhvatili s nestrpljenjem i žurbom odmicali su s Njim prema dvoru Ane, bivšeg prvosveštenika.
Ana je bio glava porodice koja je vršila svešteničku službu, a narod ga je, poštujući njegovu starost, prepoznavao kao prvosveštenika. Tražili su njegov savet i prihvatali ga kao Božji glas. On je prvi morao da vidi Isusa kao zarobljenika svešteničke moći. Morao je da bude prisutan prilikom ispitivanja zatvorenika, iz bojazni da manje iskusni Kajafa ne ostvari cilj na kome su radili. Ovom prilikom, po svaku cenu, Hrista treba osuditi i zato su neophodni njegovo lukavstvo, okretnost i oštroumnost.
Hristu se zvanično trebalo suditi perd Sinedrionom; ali pred Anom bio je podvrgnut prethodnom ispitivanju. Po rimskom zakonu Sinedrion nije mogao izreći smrtnu presudu. Oni su mogli samo ispitivati zatvorenika i doneti presudu koju se proglašavale pravosnažnom rimske vlasti. Zato je bilo potrebno da se protiv Hrista podignu takve optužbe koje će i Rimljani smatrati najtežim. Takođe je trebalo pronaći optužbu koja će Ga učiniti krivim u očima Jevreja. Među sveštenicima i poglavarima nije bilo malo onih koji su bili uvereni Hristovim učenjem i samo strah od isključenja sprečavao ih je da Ga priznaju. Sveštenici su dobro upamtili Nikodimovo pitanje: »Eda li zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna što čini?« Ovo pitanje je za izvesno vreme razjedinilo Savet i osujetio njihove namere. Josif iz Arimateje i Nikodim sada nisu bili pozvani, ali bilo je drugih koji bi se možda usudili govoriti u korist pravde. Istraga je morala da bude tako vođena da sve članove Sinedriona ujedinili protiv Hrista. Postojale su dve koje su sveštenici želeli utvrditi. Ako bi se za Hrista moglo dokazati da je hulio na Boga, Njega bi osudili Jevreji. Ako bi Ga proglasili krivim za bunu, osigurali bi osudu od strane Rimljana. Ana je pokušao najpre učvrstiti drugu optužbu. Ispitivao je Isusa o Njegovim učenicima i Njegovoj nauci, nadajući se da će zatvorenik reći nešto što će mu dati činjenice koje bi dalje koristio. Nastojao je da izvuče neku tvrdnju koja bi dokazala da je On težio da zasnuje tajno društvo sa ciljem da uspostavi novo carstvo. Tada bi Ga sveštenici mogli predati Rimljanima kao onoga koji narušava mir i izaziva pobunu.
Hristos je kao u otvorenoj knjizi čitao sveštenikovu nameru. Kao da čita najskriveniji deo duše svog islednika, porekao je da između Njega i Njegovih sledbenika postoji ikakav tajni savez i da ih je okupljao tajno ili u mraku, krijući tako svoje namere. On nije krio svoje ciljeve ni nauku. »Ja govorih javno svetu«, odgovorio je, »ja svagda učih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljahu Židovi, i ništa tajno ne govorih.«
Spasitelj je svoj način rada postavio nasuprot metodama svojih tužilaca. Mesecima su Ga gonili, nastojeći Ga uhvatiti u zamku i dovesti pred tajni sud, na kome bi lažnim svedočenjem mogli ostvariti ono što je bilo nemoguće časnim sredstvima. Sad su ostvarivali ono što je bilo nemoguće časnim sredstvima. Sad su ostvarivali svoje namere. Ponoćno hapšenje, ismejavanje i vređanje od svetine pre osude, ili čak i optužbe, bio je njihov način rada, a ne Njegov. Njihovo delo predstavljalo je kršenje zakona. Prema njihovim propisima sa svakim čovekom trebalo je postupati kao s nevinim sve dok se ne dokaže da je kriv. Sveštenici su bili osuđeni sopstvenim propisima.
Okrenuvši se svom isledniku, Isus je rekao: »Što pitaš mene?« Zar sveštenici i poglavari nisu slali uhode da motre na Njegovo kretanje i izveštavaju o svakoj Njegovoj reči? Zar ovi nisu bili prisutni na svakom okupljanju naroda i sveštenicima donosili obavesti o svim Njegovim rečima i delima? »Pitaj one koji su slušali što sam govorio«, odgovorio je Isus, »evo oni znaju što sam ja govorio.« (nastavlja se)
