Sveštenici i poglavari mogli su dati samo pravilan odgovor na Hristovo pitanje, pa je tako On dobio njihovo mišljenje koje je išlo u prilog prvom sinu. Ovaj sin je predstavljao carinike, one koje su fariseji prezirali i mrzeli. Carinici su bili vrlo nepošteni. Zaista su bili prestupnici Božjeg zakona, pokazujući u svom životu potpuno opiranje Njegovim zahtevima. Bili su nezahvalni i nesveti. Kad im je bilo rečeno da idu i rade u Gospodnjem vinogradu, odbili su to s prezirom. Međutim, kad je Jovan došao, propovedajući pokajanje i krštenje, carinici su prihvatili njegovu vest i krstili se.
Drugi sin predstavljao je vodeće ljude u jevrejskom narodu. Neki od fariseja pokajali su se i primili Jovanovo krštenje, ali vođe nisu htele priznati da je on došao od Boga. Njegove opomene i optužbe nisu ih dovele do obnove. Oni »odbaciše svet Božij za njih, i ne hteše da ih on krsti.« (Luka 7,30) Odnosili su se prema njegovoj vesti s prezirom. kao i drugi sin koji je odgovarajući na poziv rekao: »Hoću, gospodaru«, ali nije otišao, sveštenici i poglavari izjavljivali su da su poslušni, ali delom su pokazivali neposlušnost. Razmetali su se izjavama o pobožnosti, tvrdili da poštuju Božji zakon, ali su pokazivali samo lažnu poslušnost. Carinici su bili optuživani i proklinjani od fariseja kao nevernici, ali oni su svojom verom i delima pokazivali da idu u nebesko carstvo pre ovih licemernih ljudi koji su dobili veliku svetlost, ali čija dela ne odgovaraju njihovim izjavama o pobožnosti.
Sveštenici i poglavari nisu hteli podnositi ove snažne istine; ostali su, međutim, mirni, nadajući se da će Isus reći nešto što će moći okrenuti protiv Njega; ali morali su podneti još nešto.
»Drugu priču čujte«, rekao je Hristos. »Beše čovek domaćin koji posadi vinograd i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, i otide. A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove. I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednoga zasuše kamenjem. Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto. A po tom poslu k njima sina svojega govoreći; postidećete se sina mojega. A vinogradari videvši sina rekoše među sobom: ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo. I uhvatiše ga, pa izvedoše na polje iz vinograda, i ubiše. Kad dođe dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?«
Isus se obratio svim prisutnim ljudima, ali odgovor su dali sveštenici i poglavari. »Zločince će zlom smrti pomoriti«, rekli su, a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme.« Ovi govornici ispočetka nisu prozreli primenu ove priče, ali sad su uvideli da su sami izrekli sebi osudu. U priči domaćin predstavlja Boga, vinograd jevrejski narod, a ograda Božji zakon koji je bio njihova zaštita. Kula je bila znamenje Hrama. Gospodar vinograda je učinio sve što je bilo potrebno za njegovo napredovanje. »Što je još trebalo činiti vinogradu mojemu«, kaže on, »što mu ne učinih?« (Isaija 5,4) Tako je prikazana Božja neumorna briga za Izrael. Kao što su vinogradari bili dužni da vrate gospodaru određeni deo plodova od vinograda, tako je Božji narod trebao da Ga poštuje životom koji bi odgovarao njihovim svetim prednostima. Ali kao što su vinogradari ubili sluge koje je Bog slao k njima da ih pozove na pokajanje. Vesnik za vesnikom bio je ubijan. Dovde se nije moglo sumnjati u primenu priče, a i ono što je sledilo nije bilo manje očevidno. U voljenom sinu koga je gospodar vinograda na kraju poslao svojim neposlušnim slugama i koga su oni uhvatili i ubili, sveštenici i poglavari videli su jasnu sliku Isusa i Njegovu predstojeću sudbinu. Već su smerali da ubiju Onoga koga im je Otac poslao kao poslednji poziv. U odmazdi određenoj nezahvalnim vinogradarima prikazana je sudbina onih koji će ubiti Hrista.
Posmatrajući ih sa sažaljenjem, Spasitelj je nastavio: »Zar niste nikad čitali u pismu: kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim očima. Za to vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božije, i daće se narodu koji njegove rodove donosi. I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.«
Ovo proročanstvo Jevreji su često ponavljali u sinagogama, primenjujući ga na Mesiju koji će doći. Hristos je bio ugaoni kamen jevrejskog verskog sistema i celokupnog plana spasenja. Ovaj ugaoni kamen jevrejski graditelji, sveštenici i poglavari u Izrailju sada odbacuju. Spasitelj je skrenuo njihovu pažnju na proročanstva koja ih upozoravaju na opasnost koja im preti. Svim sredstvima koja su bila u Njegovoj moći težio je da im objasni prirodu dela koje su pripremali da učine. (nastavlja se)
