»Ako li ne uzastražiš, doći ću na tebe kao lupež, i ne ćeš čuti u koji ću čas doći na tebe.« (Otkrivenje 3,3) Hristov dolazak iznenadiće lažne učitelje. Oni govore: »Mir je, i nema se šta bojati.« Kao i sveštenici i učitelji pre pada Jerusalima, brinu se da crkva uživa zemaljsko blagostanje i slavu. Znake vremena tumače proizvoljno. Ali što kaže reč Nadahnuća: »Onda će iznenada napasti na njih pogibao.« (1. Solunjanima 5,3) Dan Gospodnji doći će kao zamka na sve koji žive na Zemlji, na sve koji od ovog sveta čine svoj dom. On će doći za njih kao lupež koji se prikrada.
Svet, pun pobuna, pun bezbožnog zadovoljstva, spava, spava u telesnoj sigurnosti. Ljudi odlažu Gospodnji dolazak. Smeju se opomenama. Gordo se hvališu: »Sve stoji tako od početka stvorenja.«
»I sjutra će biti kao danas, i još mnogo više.« (2. Petrova 3,4; Isaija 56,12) Još više ćemo uroniti u ljubavi prema zadovoljstvu. Ali, Hristos kaže: »Evo idem kao lupež.« (Otkrivenje 16,15) Upravo u vreme kad se svet s podsmehom pita: »Gde je obećanje dolaska njegova?« znaci se ispunjavaju. Dok viču: »Mir je, i nema se šta bojati«, dolazi iznenadno uništenje. Kad se rugač i onaj koji odbacuje istinu uzohole; kad se način poslovanja u raznim delatnostima za sticanje novca sprovodi bez poštovanja načela; kad student žudno teži za znanjem svega drugog samo ne Biblije, Hristos dolazi kao lupež.
Na ovom svetu sve je u pokretu. Znaci vremena su zloslutni. Događaji koji dolaze već bacaju svoje senke. Božji Duh se povlači sa Zemlje i nesreća sledi nesreću na moru i kopnu. Podižu se vihori, zemljotresi, požari, poplave i ubistva na svakom koraku. Ko može da čita budućnost? Gde je sigurnost? Nema sigurnosti ni u čemu što je ljudsko ili zemaljsko. Ljudi se brzo svrstavaju pod zastavu koju su izabrali. Uzbuđeno čekaju, straže i rade za dolazak našeg Gospoda. Druga grupa stupa u redove kojima upravlja veliki otpadnik. Malo njih srcem i dušom veruje da moramo izbeći grob i zadobiti Nebo.
Kriza nam se postepeno prikrada. Sunce sija na nebu, putujući svojom uobičajenom putanjom, a nebesa još uvek kazuju slavu Božju. Ljudi još uvek jedu i piju, sade i zidaju, žene se i udaju. Trgovci još uvek kupuju i prodaju. Ljudi se međusobno sukobljavaju u borbi za najviša mesta. Poklonici zadovoljstva još uvek se tiskaju po pozorištima, na konjskim trkama i u kockarnicama. Svuda prevladava najveće ushićenje, a čas probe brzo se završava i svaki slučaj ubrzo će biti odlučen za večnost. Sotona vidi da je njegovo vreme kratko. On je pokrenuo sve svoje snage kako bi ljude prevario, zaveo, zadržao u svojoj službi i zaneo, dok se dan probe ne završi i vrata milosti zauvek ne zatvore.
Reči opomene našega Gospoda s Maslinske gore svečano dopiru kroz sve vekove do nas danas:
»Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovoga sveta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada.« »Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega što će se zbiti, i stati pred sinom čovečijim.«
