U proročanstvu o uništenju Jerusalima Hristos je rekao: »I što će se bezakonje umnožiti, ohladnjeće ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. I propovedaće se ovo evanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. Veliko bezakonje onog vremena potpuno odgovara bezakonju u ovom naraštaju. tako je to i s proročanstvom o propovedanju evanđelja. Pre pada Jerusalima, Pavle, nadahnut Svetim Duhom, objavljuje da je evanđelje »propovedano svoj tvari pod nebom«. (Kološanima 1,23) Tako i sada, pre dolaska Sina čovečjega, večno evanđelje treba da se propoveda »svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu«. (Otkrivenje 14,6.14) Bog »je postavio dan u koji će suditi vasionome svetu«. (Dela 17,31) Hristos nam govori kad će taj dan doći. On ne kaže da će se ceo svet obratiti, već da će se propovedati »ovo evanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći pošljedak«. U našoj je moći da objavljivanjem evanđelja svetu ubrzamo Gospodnji dolazak. Mi ne trebamo samo čekati već i ubrzati dolazak Božjeg dana (2. Petrova 3,12). Da je Hristova crkva izvršila svoj određeni rad kako joj je to Gospod zapovedio, ceo svet bi dosad bio opomenut i Gospod Isus u sili i velikoj slavi došao bi na našu Zemlju.
Kad je opisao znake svog dolaska, Hristos je rekao: »Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije.« Stražite dakle jednako i molite se Bogu.« Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji će doći. Oni koji su verovali Njegovoj vesti za svoje vreme i koji su vladali po svojoj veri, poslušni Njegovim zapovestima, izbegli su osude koje su stigle neposlušne i neverne. Reč je došla Noju: »Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom.« Noje je poslušao i bio spasen. Vest je došla Lotu: »Ustajte, idite iz mesta ovoga, jer će sada zatrti Gospod grad ovaj.« (1. Mojsijeva 7,1; 19,14) Lot se stavio pod zaštitu nebeskih vesnika i bio spasen. Tako su i Hristovi učenici dobili opomenu o razorenju Jerusalima. Oni koji su pazili na znak o nastupanju uništenja i sklonili se iz grada, izbegli su uništenje. Tako je i nama sad dana opomena o Hristovom drugom dolasku i o uništenju koje će doći na svet. Oni koji poslušaju upozorenje biće spaseni.
Zato što ne znamo tačno vreme Njegovog dolaska, dobili smo nalog da stražimo. »Blago onim slugama koje nađe gospodar kad dođe a oni straže.« (Luka 12,37) Oni koji paze na Gospodnji dolazak ne čekaju uzalud. Očekivanje Hristovog dolaska treba pokrenuti ljude da se boje Gospoda i da se boje Njegove osude nad prestupom. Ono treba da ih probudi da znaju koliko je veliki greh odbiti Njegovu ponudu milosti. Oni koji očekuju Gospoda čiste svoje duše poslušnošću istini. Oni ujedinjuju budno straženje s ozbiljnim radom. Zato što znaju da je Gospod na vratima, njihova revnost postaje delotvorna u saradnji s božanskim silama u radu na spašavanju duša. To su verne i mudre sluge koje Gospodnjem domu daju »hranu na obrok«. (Luka 12,42) Oni objavljuju istinu koju je posebno moguće primeniti na sadašnje vreme. Kao što su Enoh, Noje, Avram i Mojsije objavljivali istinu za svoje vreme, tako će sada Hristove sluge uputiti posebnu opomenu svom naraštaju.
Međutim, Hristos opisuje i drugu grupu. »Ali ako zli sluga u srcu svome kaže: ‚Moj gospodar neće doći zadugo’ i počne tući sudrugove te jesti i piti s pijanicama, doći će gospodar njegov u dan kad ga ne očekuje i u čas koji ne poznaje.« (Biblija »Stvarnost«)
Zli sluga govori u svom srcu: »Neće moj gospodar još zadugo doći«. On ne kaže da Hristos neće doći. On se ne ruga misli o Njegovom drugom dolasku. Međutim, u svom srcu, svojim postupcima i rečima objavljuje da Gospodnji dolazak kasni. On iz umova drugih potiskuje osvedočenje da Gospod brzo dolazi. Njegov uticaj vodi ljude k lažnom, bezbrižnom odlaganju. Oni su ohrabreni u svojoj svetovnosti i neosetljivosti. Umom vladaju zemaljske strasti, izopačene misli. Zli sluga jede i
pije s pijanicama, sjedinjuje se sa svetom u traženju zadovoljstva. On tuče svoje drugove sluge, optužujući i osuđujući one koji su verni svome Gospodaru. Meša se sa svetom. Sličan se izjednačuje sa sličnima u prestupu. To je strašno izjednačavanje. Sa svetom on je uhvaćen u zamku.
»Doći će gospodar toga sluge… u čas kad ne misli, i raseći će ga napola, i daće mu platu kao i licemerima.« (nastavlja se)
