»Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mojega radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga.« Hrišćani su sve ovo pretrpeli. Očevi i majke izdavali su svoju decu. Deca su izdavala svoje roditelje. Prijatelji su izručivali svoje prijatelje Sinedrionu. Progonitelji su ostvarivali svoju nameru ubistvom Stefana, Jakova i drugih hrišćana.
Preko svojih slugu Bog je pružio jevrejskom narodu poslednju priliku za pokajanje. Otkrivao se preko svojih svedoka u njihovom hapšenju, suđenju i zatvoru. Ipak, njihovi suci izricali su im smrtne presude. To su bili ljudi kojih svet ne beše dostojan i time što su ih ubijali, Jevreji su iznova raspinjali Božjeg Sina. Tako će to opet biti. Vlast će donositi zakone koji će ograničavati versku slobodu. Prisvojiće pravo koje pripada samo Bogu. Smatraće da mogu vršiti pritisak na savest, nad kojom samo Bog ima pravo. Upravo sada oni počinju; nastaviće sprovoditi ovo delo sve dok ne stignu do granice preko koje ne mogu preći. Bog će posredovati za svoj verni narod koji drži Zapovesti.
U svakoj prilici kad nastupi progonstvo, oni koji su očevici donose odluke ili za Hrista ili protiv Njega. Oni koji polažu saučešće prema onima koji su nepravedno osuđeni, pokazuju svoju privrženost Hristu. Drugi su pogođeni zato što se načela istine neposredno kose s njihovim postupcima. Mnogi se spotiču i padaju, odričući se vere koju su nekada zastupali. Oni koji otpadnu u vreme kušanja, da bi sačuvali svoju sigurnost, lažno će svedočiti i izdavaće svoju braću. Hristos je upozorio na ovo da ne bismo bili iznenađeni neshvatljivim, surovim postupkom onih koji odbacuju svetlost.
Hristos je svojim učenicima dao znak o uništenju koje će doći na Jerusalim i poučio ih kako da se spasu: »A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se približilo vreme da opusti. Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze na polje; i koji su na polju neka ne ulaze u njega; jer su ovo dani osvete da se izvrši sve što je napisano.« Ova opomena je dana da bude prihvaćena nakon četrdeset godina, prilikom razorenja Jerusalima. Hrišćani su poslušali ovu opomenu i nijedan nije poginuo prilikom zauzimanja grada.
»Nego se molite Bogu da ne bude bežanj vaša u zimu ni u subotu«, rekao je Hristos. On koji je načinio Subotu nije je ukinuo, prikovavši je na krst. Subota nije ukinuta niti poništena Njegovom smrću. Četrdeset godina nakon Njegovog raspeća ona je i dalje trebala da bude poštovana kao sveta. Četrdeset godina učenici su trebali moliti da njihovo bežanje ne bude u dan subotni.
Od razorenja Jerusalima, Hristos je brzo prešao na jedan veći događaj, na poslednju kariku u lancu istorije ove Zemlje, na dolazak Božjeg Sina u veličanstvu i slavi. Između ova dva događaja, pred Hristovim očima jasno se vide dugi vekovi tame, vekovi u kojima će Njegova crkva da bude obeležena krvlju, suzama i samrtnim mukama. Njegovi učenici sada nisu mogli podneti posmatranje takvih prizora i Isus ih je samo ukratko spomenuo. »Jer će biti nevolja velika«, rekao je, »kakova nije bila od postanja sveta do sad niti će biti; i da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izabranih radi skratiće se dani oni.« Tokom više od hiljadu godina na Hristove sledbenike dolaziće takvo progonstvo kakvo svetu nije nikada ranije bilo poznato. Milioni Njegovih vernih svedoka biće ubijeni. Da se Božja ruka nije ispružila da sačuva svoj narod, svi bi izginuli. »Ali izbranih radi«, rekao je, »skratiće se dani oni.«
Rečima koje se ne mogu pogrešno razumeti naš Gospod sad govori o svom drugom dolasku i upozorava na opasnosti koje će se zbiti pre Njegovog dolaska na Zemlju. »Tako ako vam ko reče: evo ovde je Hristos; ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i izbrane. Eto vam kazah napred. Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte. Jer kako munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, taki će biti dolazak sina čovečijega.« Kao jedan od znakova razorenja Jerusalima Hristos je spomenuo: »Izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.« Izašli su lažni proroci koji su prevarili narod i mnoge odveli u pustinju. Opsenari i vračari, tvrdeći da imaju čudesnu silu, odvlačili su za sobom narod u samoću planina. Međutim, ovo proročanstvo izgovoreno je i za poslednje dane. Ovo je znak i drugog dolaska. Čak i danas lažni Hristosi i lažni proroci pokazuju i čudesa da bi zaveli Njegove učenike. Zar ne čujemo uzvik: »Evo ga u pustinji«? Zar nisu hiljade izašle u pustinju nadajući se da će naći Hrista? A zar se i danas s hiljada skupova na kojima ljudi tvrde da održavaju vezu s duhovima umrlih, ne čuje uzvik: »Evo ga u sobama?« To je upravo tvrdnja koju spiritizam ističe. Ali što Hristos kaže? »Ne verujte. Jer kako što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, taki će biti dolazak sina čovečijega.« (nastavlja se)
