Ova glava zasnovana je na Mateju 24; Marku 13; Luki 21,5–38.
Hristove reči sveštenicima i poglavarima: »Evo će vam se ostaviti vaša kuća pusta« (Matej 23,38), probudile su strah u njihovom srcu. Činili su se ravnodušnima, ali stalno su razmišljali o značenju ovih reči. Izgledalo je kao da im preti neka nevidljiva opasnost. Da li je moguće da će ovaj veličanstveni Hram, koji je bio ponos celog naroda, uskoro postati gomilom ruševina? I učenici su predosećali zlo i nespokojno su očekivali mnogo određeniji Isusov iskaz. Dok su s Njim izlazili iz Hrama, skrenuli su Isusovu pažnju na njegovu postojanost i lepotu. Kamenje Hrama bilo je od najčistih mramora, savršene beline, a neko od njih izuzetne veličine. Deo zida odoleo je opsadi Navuhodonosorove vojske. savršeno izgrađen izgledao je kao jedinstven kamen, ceo izvađen iz kamenoloma. Učenici nisu mogli razumeti kako ti moćni zidovi mogu da budu porušeni.
Što je mogao misliti Odbačeni, dok je Njegova pažnja bila usmeravana na veličanstvenost Hrama? Prizor pred Njim zaista je bio izuzetan, ali On je s tugom rekao da sve to vidi. Zgrade su zaista veličanstvene. Vi pokazujete na ove zidove kao da su potpuno neuništivi, ali čujte moje reči: doći će dan kad »ne će ostati ovde ni kamen na kamenu koji se ne će razmetnuti.«
Hristove reči izgovorene su pred velikim brojem slušalaca, ali kad je ostao sam i seo na Maslinskoj gori, prišli su Mu Petar, Jovan, Jakov i Andrija i rekli: »Kaži nam kad će to biti? i kakav je znak tvojega dolaska i pošljetka veka?« Isus svojim učenicima nije odgovorio odvajajući razorenje Jerusalima od velikog dana svog dolaska. Združio je opise ova dva događaja. da je svojim učenicima otkrio buduće događaje onako kao što ih je sam sagledavao, oni ne bi mogli podneti taj prizor. U svojoj milosti prema njima združio je opise ove dve velike krize, prepuštajući učenicima da sami odrede značenje. Kad je govorio o razorenju Jerusalima, Njegove proročke reči dosezale su daleko iza ovoga događaja do konačnog uništenja u onaj dan kad će Gospod ustati sa svog mesta da kazni svet za njegovo bezakonje, kad će zemlja otkriti svoje krvi i neće više pokrivati pobijene svoje. Sve ovo izlaganje upućeno je ne samo učenicima već i onima koji će živeti u poslednjim prizorima istorije ove Zemlje.
Obraćajući se učenicima, Hristos je rekao: »Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: ja sam Hristos. I mnoge će prevariti.« Pojaviće se mnoge lažne mesije, tvrdeći da čine čuda i izjavljujući da je došlo vreme oslobođenja jevrejskog naroda, Oni će prevariti mnoge. Hristove reči su se ispunile. Između Njegove smrti i opsade Jerusalima pojavile su se mnoge lažne mesije. Međutim, ova opomena dana je i onima koji žive u ovom veku. Iste prevare koje su činile pre razorenja Jerusalima, činile su se u toku vekova i opet će se činiti.
»Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude. Ali nije još tada pošljedak.« Pre razorenja Jerusalima, ljudi su se borili za vrhovnu vlast. Carevi su ubijani. Oni, za koje se pretpostavljalo da su najbliži prestolu, bili su ubijani. Bilo je ratova i glasova o ratovima. »Jer treba da to sve bude«, rekao je Hristos, »ali (za jevrejski narod kao narod još nije kraj) nije još tada pošljedak. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu. A to je sve početak stradanja.« Hristos je rekao da kad rabini vide ove znake, proglasiće ih za Božji sud nad narodima zbog toga što Njegov izabrani narod drže u ropstvu. Oni će izjaviti da su ovi znaci obeležja Mesijinog dolaska. Nemojte dozvoliti da vas prevare; oni su početak Njegovih sudova. Ljudi su gledali samo ne sebe. Nisu se pokajali i obratili da bi ih Ja iscelio. Znaci koje oni tumače kao obeležja njihovog oslobođenja iz ropstva, znaci su njihovog uništenja. (nastavlja se)
