»I ovo rekavši dunu; i reče im: primite Duh sveti. Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.« Sveti Duh nije se još potpuno pokazao, jer Hristos još nije bio proslavljen. Obilnije davanje Duha usledilo je tek nakon Hristovog vaznesenja. Sve dok ovo nisu primili učenici nisu mogli ispuniti nalog da propovedaju evanđelje svetu. Sad su primili Duha s naročitim ciljem. Učenici nisu mogli ispunjavati poverene dužnosti u Crkvi, sve dok ih Hristos nije nadahnuo svojim Duhom. Poverio im je najsvetije zaveštanje i želeo da uvide činjenicu kako se ovo delo bez Svetog Duha ne može izvršiti.
Sveti Duh je dah duhovnog života u duši. Davanje Duha je davanje Hristovog života. On ispunjava primaoca Hristovim osobinama. Samo oni koji su tako poučeni od Boga, u kojima deluje Sveti Duh i u čijem životu se pokazuje Hristov život, treba da stoje kao predstavnici ljudi i da služe za dobrobit Crkve.
»Kojima oprostite grehe«, rekao je Hristos, »oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.« Hristos ovde ne daje nikakvu slobodu nijednom čoveku da izriče sud nad drugima. U Besedi na gori On je to zabranio. To pravo pripada samo Bogu. Međutim, organiziranoj crkvi On daje odgovornost za svakog vernika. Prema onima koji padnu u greh Crkva ima dužnost da ih opominje, poučava i, ako je mogu, obnavlja. »Pokaraj, zapreti, umoli«, kaže Gospod, »sa svakim snošenjem i učenjem.« (2. Timotiju 4, 2) Postupaj verno s onima koji greše. Opominji svaku dušu koja je u opasnosti. Ne ostavljaj nikoga da vara sebe samoga. Nazovi greh njegovim pravim imenom. Objavi što je Bog rekao o laganju, kršenju Subote, krađi, idolopoklonstvu i svakom drugom zlu. »Oni koji takova čine neće naslediti carstva Božijega.« (Galatima 5, 21) Ako uporno ostanu u grehu, osudu koju ste im izneli iz Božje reči, Nebo će proglasiti nad njima. Opredeljujući se za greh oni se odriču Hrista; Crkva mora pokazati da ne odobrava njihova dela ili će i sama obeščastiti svoga Gospoda. Ona o grehu mora kazati što Bog govori o njemu. Ona mora postupiti s njim po Božjem uputstvu i njeno delovanje biće potvrđeno na Nebu. Onaj koji prezire autoritet Crkve, prezire i autoritet samoga Hrista.
Međutim, postoji i svetlija strana slike. »Kojima oprostite grehe, oprostiće im se.« Neka nam ova misao uvek bude na umu. U radu za zabludele neka svako oko bude upravljeno na Hrista. Neka se pastiri nežno staraju za stado Gospodnje paše. Neka onima koji greše govore o Spasiteljevoj milosti koja prašta. Neka bodre grešnika da se pokaje i veruju u Onoga koji može oprostiti. Neka na osnovi Božje reči izjave: »Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše i očisti nas od svake nepravde.« (1. Jovanova 1, 9) Svi koji se pokaju imaju čvrsto obećanje: »Opet će se smilovati na nas; pogaziće naša bezakonja; bacićeš u dubine morske sve grehe njihove.« (Mihej 7, 19)
Neka Crkva sa zahvalnim srcem prihvati pokajanje grešnika. Neka se onaj koji se kaje izvede iz mraka neverstva u svetlost vere i pravde. Neka se njegova drhtava ruka stavi u ruku Isusove ljubavi. Takvo praštanje potvrđuje Nebo.
Jedino u ovom smislu Crkva ima vlast da oprašta grešniku. Oproštenje greha može se dobiti sami Hristovim zaslugama. Nijednom čoveku, nijednom skupu ljudi, nije dana vlast da oslobodi dušu krivice. Hristos je zadužio učenike da propovedaju oproštenje od greha u Njegovo ime svim narodima, ali oni sami nisu bili ovlašteni da uklone nijednu mrlju greha. Isusovo ime jedino je, »jer nema drugoga imena pod nebom datoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti.« (Dela 4, 12) (nastavlja se)
