Ova glava zasnovana je na Luki 24, 33–48; Jovanu 20, 19–29.
Stigavši do Jerusalima, dva učenika prošla su kroz istočnu kapiju koja je za vreme praznika otvorena noću. Kuće su utonule u mrak i tišinu, ali putnici su išli svojim putem uzanim ulicama osvetljenim svetlošću izlazećeg Meseca. Pošli su u gornju sobu u kojoj je Isus proveo trenutke poslednje večeri pre svoje smrti. Znali su da će ovde pronaći svoju braću. Iako je bilo kasno, znali su da učenici neće zaspati dok pouzdano ne doznaju što se dogodilo s telom njihovog Gospoda. Vrata sobe sila su čvrsto zaključana. Zakucali su da ih puste, ali nije bilo odgovora. Sve je bilo mirno. Tada su kazali svoja imena. Vrata su pažljivo otključana, ušli su, a još Jedan, nevidljivi, ušao je s njima. Zatim su vrata ponovo zaključana da ne bi ušle uhode.
Putnici su zatekli sve prisutne iznenađene i uzbuđene. Glasovi onih u prostoriji naglo su se slili u zahvalnost i slavljenje, govoreći: »Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.« Tada su dva putnika, zadihani od žurbe kojom su putovali, iskazali zadivljujući izveštaj o tome kako im se Isus otkrio. Upravo su završili a neki su kazali da ne mogu poverovati u to jer je suviše dobro da bi bilo istinito, kad, gle, jedna druga Osoba stade pred njih. Svako oko bilo je prikovano za Stranca. Niko nije zakucao da uđe. Nisu se čuli nikakvi koraci. Učenici su bili iznenađeni i pitali se što to znači. Tad su čuli glas koji je mogao da bude glas njihovog Učitelja. Jasno i razgovetno s Njegovih usana sišle su reči: » Mir vam.«
»A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha. I reče im: šta se plašite? I zašto takove misli ulaze u srca vaša? Vidite ruke moje i noge moje; ja sam glavom: opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.«
Posmatrali su ruke i noge povređene grubim klinovima. Prepoznali su Njegov glas koji nije bio sličan nijednom drugom koji su ikad čuli. »I dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: imate li ovde što za jelo? I oni mu daše komad ribe pečene, i meda u satu. I uzevši izjede pred njima.« »Onde se učenici obradovaše videvši Gospoda.« Vera i radost zauzele su mesto neverstvu i tako dubokim osećajima koje reči ne mogu izraziti priznavali su svoga vaskrslog Spasitelja.
Prilikom Isusovog rođenja anđeo je objavio: Mir na Zemlji i među ljudima dobra volja. A sad prilikom Njegove prve pojave među učenicima nakon vaskrsenja, Spasitelj im se obratio blagoslovljenim rečima: »Mir vam!« Isus je uvek spreman da nazove mir dušama koje su opterećen sumnjama i strahovima. On čeka da Mu otvorimo vrata srca i kažemo: Ostani s nama. On kaže: »Evo, stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.« (Otkrivenje 3, 20)
Isusovo vaskrsenje bila je slika konačnog vaskrsenja svih koji su počinuli u Njemu. Lik vaskrslog Spasitelja, njegovo ponašanje, Njegov govor, sve to bilo je poznato učenicima. Kao što je Isus ustao iz mrtvih, tako će i oni koji spavaju u Njemu ponovo ustati. Mi ćemo znati svoje prijatelje onako kao što su učenici poznavali Isusa. Oni mogu da budu izobličeni, bolesni ili unakaženi u ovozemaljskom životu, ali ustaće u savršenom zdravlju i lepoti; ipak će se u proslavljenom telu savršeno sačuvati osobitost njihove ličnosti. Tada ćemo poznati kao što smo i mi poznati. (1. Korinćanima 13, 12) U licu koje će se blistati svetlošću koja zrači sa Isusovog lica, prepoznaćemo crte lica onih koje volimo.
Kad se sreo sa svojim učenicima. Isus ih je podsetio na reči koje im je govorio pre svoje smrti, da se sve što je pisano o Njemu u Mojsijevom zakonu i u prorocima i psalmima mora ispuniti.
»Tada im otvori um da razumeju pismo. I reče im: tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan; i da se propoveda pokajanje u ime njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima. A vi ste svedoci ovome.«
Učenici su počeli shvatati prirodu i obim svog dela. Trebalo je da objave svetu divne istine koje im je Hristos poverio. Događaji iz Njegovog života, Njegova smrt i vaskrsenje, proročanstva koja su usmeravala na ove događaje, svetost Božjeg zakona, tajne plana spasenja, Isusova moć da oprašta grehe – svemu ovome bili su svedoci, pa je trebalo da to objave svetu. Trebalo je da objave evanđelje mira i spasenja koje se dobija pokajanjem i Spasiteljevom silom. (nastavlja se)
