To nikada ne smemo zaboraviti. Isusova ljubav koja nas pokreće svojom silom, treba da se očuvao svežom u nama. Hristos je zasnovao ovu službu da bi našim osećajima govorila o Božjoj ljubavi koja se pokazala prema nama. Između naših duša i Boga ne može postojati zajednica osim kroz Hrista. Zajednica i ljubav između brata i brata mora da bude utvrđena i trajna pomoću Hristove ljubavi. Samo Hristova smrt mogla je Njegovu ljubav učiniti delotvornom za nas. Jedino zahvaljujući Njegovoj smrti radosno možemo očekivati Njegov drugi dolazak. Njegova žrtva je centar naše nade. Na njoj moramo učvrstiti svoju veru.
Obredi koji podsećaju na poniženje i patnje našeg Gospoda, vrlo često prihvataju se samo kao formalnost. Oni su zasnovani s određenim ciljem. Potrebno je da naši osećaji ožive da bismo shvatili tajnu pobožnosti. Prednost je svih da shvate, mnogo više nego što sad shvataju – Hristove patnje koje donose iskupljenje. »Kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji«, tako isto treba da se podigne i Sin čovečji, »da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.« (Jovan 3,14.15) Moramo pogledati na golgotski krst, na kome je Spasitelj umro. Naše večno dobro zahteva da pokažemo veru u Hrista.
Naš Gospod je rekao: »Ako ne jedete tela sina čovečijega i ne pijete krvi njegove, nećete imati života u sebi… Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piće.« (Jovan 6,53–55) To je istina o našoj telesnoj prirodi. Hristovoj smrti dugujemo čak i svoj ovozemaljski život. Hleb koji jedemo otkupljen je Njegovim slomljenim telom. Voda koju pijemo kupljena je prolivenom krvlju. Nikada niko, svet ili grešan, ne uzima svoju svakodnevnu hranu, već se hrani Hristovim telom i krvlju. U svaki hleb utisnut je golgotski krst. On se ogleda u svakom izvoru vode. Hristos je istaknuo sve ovo uspostavljajući simbol svoje velike žrtve. Svetlost koja blista iz službe Svete večere u gornjoj sobi posvećuje hranu za naš svakodnevni život. Obiteljska trpeza postaje Gospodnjim stolom, a svaki obrok obredom.
Koliko su istinitije Hristove reči o našoj duhovnoj pripravi! On izjavljuje: »Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni.« Mi možemo živeti životom svetosti ako prihvatimo život koji je za nas žrtvovan na Golgotskom krstu. Taj život primamo prihvatanjem Njegove reči, izvršavanjem onoga što je On zapovedio. Tako postajemo jedno s Njim. »Koji jede moje telo«, kaže On, »i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu. Kao što me posla živi otac, i ja živim oca radi; i koji jede mene i on će živeti mene radi.« (Jovan 6,54.57) Ovi stihovi u posebnom smislu odnose se na Gospodnju večeru. Kad se vera udubljuje u veliku žrtvu našega Gospoda, duša prima Hristov duhovni život. Takva će duša na svakoj Gospodnjoj večeri primiti duhovnu snagu. Ova služba uspostavlja živu vezu kojom je vernik povezan sa Hristom pa tako i sa Ocem. U posebnom smislu ona uspostavlja vezu između zavisnih ljudskih bića i Boga.
Dok primamo hleb i vino koji predstavljaju Hristovo slomljeno telo i prolivenu krv, pridružujemo se u mislima prizoru Svete večere u gornjoj sobi. Izgleda nam kao da prolazimo vrtom koji je posvećen samrtnim mukama Onoga koji je poneo grehe sveta. Postajemo očevici borbe koja nam je donela pomirenje sa Bogom. Razapeti Hristos uzdiže se među nama.
Gledajući raspetog Otkupitelja, bolje shvatamo veličinu i značaj žrtve koju je Veličanstvo Neba podnelo za nas. Plan spasenja proslavlja se pred nama, a pomisao na Golgotu budi u našem srcu žive i svete osećaje. Hvala Bogu i Jagnjetu biće u našem srcu i na našim usnama; gordost i služenje svome ja ne može napredovati u duši koja se živo seća prizora s Golgote.
Onaj koji posmatra Spasiteljevu neuporedivu ljubav, uzdići će se u mislima, očistiti srce i preobraziti karakter. Izaći će da bude svetlost svetu, da iz njega delomično odsjajuje ova čudesna ljubav. Ukoliko više posmatramo Hristov krst, utoliko ćemo potpunije usvojiti jezik apostola koji je rekao: »A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svet, i ja svetu.« (Galatima 6,14)
