Kad se vernici skupe da održe ovaj obred, prisutni vesnici nevidljivi ljudskim očima. Moguće je da se na skupu nađe i neki Juda, pa ako je tako, tu su i izaslanici kneza tame, jer oni prate sve koji ne prihvataju vodstvo Svetoga Duha. Nebeski anđeli takođe su prisutni. Ovi nevidljivi posetioci prisutni su u svakoj takvoj prilici. U zajednicu mogu doći osobe koje u srcu ne služe istini i svetosti, ali koji možda žele uzeti učešća u obredu. Njima to ne treba zabraniti. To su svedoci koji su bili prisutni kad je Isus oprao noge učenicima i Judi. Ovaj prizor ne posmatraju samo ljudske oči.
Hristos je Svetim Duhom prisutan da stavi pečat na svoj obred. On je tu da osvedoči i omekša srca. Nijedan pogled, nijedna skrušena misao ne može promaknuti Njegovoj pažnji. On čeka onoga koji se kaje i koji je slomljena srca. Sve je spremno za prihvatanje takve duše. On koji je oprao noge Judi čezne da opere svako srce od mrlja greha.
Niko ne sme isključiti sebe od Svete večere zato što su možda prisutni oni koji nisu dostojni. Svaki učenik je pozvan da javno uzme udela i na taj način posvedoči da prihvata Hrista kao ličnog Spasitelja.
Na ovim sastancima koje je sam utvrdio, Hristos se sastaje sa svojim narodom i osnažuje ga svojim prisustvom. U ovom obredu mogu služiti nedostojna srca i ruke, ali Hristos je tu da služi svojoj deci. Svi oni koji dolaze verom usredsređenom na Njega dobiće veliki blagoslov. Svi koji zanemaruju ovo vreme božanske prednosti, pretrpeće gubitak. Za njih bi bile prikladne reči: »Niste svi čisti.«
Uzimajući sa svojim učenicima udela u hlebu i čaši, Hristos se obavezao da će im biti Otkupitelj. Poverio im je novi zavet kojim svi oni koji ga prime postaju Božja deca i sunaslednici sa Hristom. Ovim zavetom svaki blagoslov koji Nebo može pokloniti za ovaj život i život koji će doći pripadao je njima. Delo ovog zaveta moralo je da bude potvrđeno Hristovom krvlju. Obred Večere Gospodnje trebao je stalno podsećati učenike na beskonačnu žrtvu koja je prinesena za svakoga od njih pojedinačno kao člana pale ljudske porodice.
Služba Gospodnje večere ne treba da bude vreme tuge. To nije njen cilj. Kad se Gospodnji učenici okupe oko Njegovog stola, ne treba da se sećaju i oplakuju svoje nedostatke. Oni se ne trebaju zadržavati na svom prošlom verskom iskustvu, bez obzira da li je ono bilo ohrabrujuće ili ne. Isto tako ne treba da se sećaju svojih međusobnih nesuglasica. Pripremna služba otklonila je sve ovo. Samoispitivanje, ispovedanje greha, izmirenje nesuglasica, sve je to ostvareno. Sada dolaze da se sretnu sa Hristom. Oni ne treba da stoje u senci krsta, već u Njegovoj spasonosnoj svetlosti. Oni treba da otvore dušu sjajnim zracima Sunca pravde. Sa srcima očišćenim Hristovom dragocenom krvlju, potpuno svesni Njegovog prisustva, iako nevidljivog, treba da čuju Njegove reči: »Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao što svet daje.« (Jovan 14,27)
Naš Gospod kaže: Osvedočeni u svoj greh, opomenite se da sam umro za vas. Kad ste ugnjetavani, progonjeni i ožalošćeni Mene radi i evanđelja, setite se moje ljubavi, koja je tako velika da sam za vas dao svoj život. Kad vam se dužnosti čine neumoljivima i okrutnima, a vaše tereti suviše teški, opomenite se da sam za vas podneo krst, ne mareći za sramotu. Kad vam se srce steže od teškog iskušenja, setite se da vaš Otkupitelj živi da bi posredovao za vas.
Služba Gospodnje večere ukazuje na Hristov drugi dolazak. Ona je određena da ovu nadu sačuva živom u mislima učenika. Kad god budu sakupljali da ožive uspomenu na Njegovu smrt, sećaće se kako »uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: pijte iz nje svi; jer ovo je krv moja novoga zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja greha. Kažem vam da neću od sad piti od ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kad ću piti s vama novoga u carstvu oca svojega«. U svojim stradanjima nalazili su utehu, nadajući se ponovom dolasku svoga Gospoda. Neizrecivo draga misao im je bila: »Kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.« (1. Korinćanima 11,26) (nastavlja se)
