Kad su shvatili značenje Njegovih reči setili se kako su istinite bile Njegove izjave, obuzeo ih je strah i nepoverenje prema sebi samima. Počeli su ispitivati svoja srca da vide ne čuva li se u njemu neka misao protiv Učitelja. S bolom jedan za drugim pitali su: »Da nisam ja, Gospode?« Ali Juda je sedeo šuteći. Vrlo uznemireni Jovan je na kraju upitao: »Gospode! ko je to?« Isus je odgovorio:
»Koji umoči sa mnom ruku u zdelu onaj će me izdati. Sin čovečiji izda sina čovečijega; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.« Učenici su pažljivo ispitivali lice jedan drugome dok su pitali:
»Da nisam ja, Gospode?« Judina ćutljivost sad je privukla sve poglede. U zabuni izazvanoj pitanjima i izrazima čuđenja, Juda nije čuo odgovor na Jovanovo pitanje. Međutim, da bi izbegao ispitivačke poglede učenika, upitao je kao i oni: »Da nisam ja, Gospode?« Isus je ozbiljno odgovorio: »Ti kaza.«
Iznenađen i zbunjen zato što je otkrivena njegova namera, Juda je ustao i brzo napustio prostoriju. »Onda mu reče Isus: šta činiš čini brže… A on uzevši zalogaj odmah iziđe; a beše noć.« Za izdajnika je bila noć kad se okrenuo od Hrista i zaputio u tamu. Sve do ovog koraka, Juda nije prešao granicu mogućnosti da se pokaje. Ali kad je napustio svoga Gospoda i svoje prijatelje učenike, pala je konačna odluka. Prešao je graničnu crtu.
Čudesno je bilo Isusovo strpljenje u postupanju prema ovoj duši koja se nalazila u iskušenju. Nije propustio da učini sve što se moglo učiniti za Judino spasenje. Iako je već dva puta obećao da izda svoga Gospoda, Isus mu je još uvek pružao priliku za pokajanje. Čitajući tajne namere izdajnikovog srca, Hristos je pružio Judi konačan, uverljiv dokaz o svom božanstvu. To je lažnom učeniku bio poslednji poziv na pokajanje. Nijedan poziv koji je božansko-ljudsko Hristovo srce moglo uputiti nije uskraćen. Valovi milosti, koji su se odbijali o tvrdokornu oholost, vraćali su se kao snažnija plima ljubavi koja pobeđuje. Iako iznenađen i uplašen otkrićem svoje krivice, Juda je postao još odlučniji. Sa Svete večere izašao je da izvrši svoje delo izdaje.
Izgovarajući prokletstvo nad Judom, Hristos je pokazao ljubav prema svojim učenicima. Na taj način pružio im je vrhunski dokaz svog mesijanstva. »Sad vam kažem pre nego se zbude«, rekao je, »da, kad se zbude, verujte da sam ja.« Da je Isus šutao i da je pokazivao da ne zna ono što će doći na Njega, učenici bi mogli pomisliti da njihov Učitelj ne poseduje božansko predznanje, da je bio iznenađen i tako predan u ruke ubilački nastrojenoj svetini. Godinu dana ranije, Isus je rekao učenicima da je izabrao dvanaestoricu, ali da je jedan đavo. Sad su Njegove reči upućene Judi pokazale da je njegova izdaja potpuno poznata Učitelju, a imale su cilj da ojačaju veru Hristovih pravih sledbenika u vreme Njegovog poniženja. Kad Juda bude doživeo svoj strašni kraj, oni će se setiti prokletstva koje je Isus izrekao nad izdajnikom.
Spasitelj je imao još jedan cilj. Svoju službu nije uskratio onome za koga je znao da je izdajnik. Učenici nisu mogli razumeti Njegove reči koje je izgovorio prilikom pranja nogu: »Niste svi čisti«, čak ni onda kad je za stolom izjavio: »Koji sa mnom hleb jede podiže petu svoju na me.« (Jovan 13,11.18) Ali, kasnije, kad je značenje postalo jasno, imali su razlog da razmišljaju o Božjem strpljenju i milosti prema najvećem grešniku.
Iako je od početka znao za Judu, Isus mu je ipak oprao noge. I izdajnik je imao prednost da se sjedini sa Hristom učestvujući u Svetoj večeri. Strpljivi Spasitelj je podsticao grešnika da Ga primi, da se pokaje i bude opran od prljavštine greha. To je primer i za nas. Kad pretpostavimo da je neko u zabludi ili grehu, ne smemo se odvojiti od njega. Nikakvim bezbrižnim odvajanjem ne smemo ga prepustiti kao plen iskušenju ili ga gurnuti na Sotonino bojno polje. To nije Hristova metoda. On je učenicima oprao noge zato što su bili u zabludi i grešni i svi osim jednoga od dvanaestorice tako su dovedeni do pokajanja.
Hristov primer zabranjuje isključivanje iz Gospodnje večere. Javni greh, istina, isključuje krivca. To Sveti Duh jasno uči (1. Korinćanima 5,11). Ali osim ovoga niko ne sme izricati sud. Bog nije prepustio ljudima da odluče ko će učestvovati u ovakvim prilikama. Jer ko može da čita srca? ko može razlučiti kukolj od žita? »Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije.« Jer »koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj«. »Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjega.« (1. Korinćanima 11,28.27.29) (nastavlja se)
