Ova glava zasnovana je na Jovanu 21, 1–22.
Isus je odredio da se sa svojim učenicima sretne u Galileji, i ubrzo nakon pashalne sedmice oni su tamo usmerili svoje korake. Njihovo odsustvo iz Jerusalima za vreme praznika tumačilo bi se kao neverstvo i jeres, zato su ostali do njegovog kraja; ali čim je prošao radosno su se vratili u zavičaj da se po Spasiteljevom uputstvu sretnu s Njim.
U društvu je bilo sedam učenika. Bili su obučeni u skromnu ribarsku odeću; siromašni u svetovnim dobrima, bili su bogati u poznavanju i primenjivanju istine, što im je u očima Neba davalo najviši položaj kao učitelja. Oni nisu bili učenici u proročkim školama, ali ih je tri godine poučavao najveći Vaspitač za koga je svet ikada znao. Pod Njegovim poukama, postali su plemeniti, razboriti i uzdignuti preko koji su ljudi mogli biti dovedeni u spoznaju istine.
Hristos je mnogo vremena svoje službe provodio kraj Galilejskog mira. Kad su se učenici okupili na mestu na kojem verojatno neće biti uznemiravani, shvatili su da ih okružuju uspomene na Isusa i Njegova moćna dela. Na ovom moru, Isus je hodao po ogromnim valovima da ih spasi, kad su njihova srca bila ispunjena strahom, a žestoka bura je hitala da ih uništi. Ovde je oluja utišana Njegovom rečju. Pred očima im se pružala obala na kojoj je nahranjeno više od deset hiljada osoba s nekoliko malih hlebova i riba. Nedaleko je bio Kapernaum, mesto nebrojenih čuda. Dok su učenici gledali ovaj prizor, njihovi umovi ispunjavali su se Spasiteljevim rečima i delima.
Večer je bila prijatna, a Petar koji je još uvek voleo čamce i ribolov, predložio je da se otisne na more i bace mreže. Svi su bili spremni da se pridruže ovoj zamisli. Nedostajala im je hrana i odeća, pa bi im u tome pomogao uspešni noćni ribolov. Otisnuli su se u svom čamcu, ali ništa nisu ulovili. Cele noći teško su radili, ali bez uspeha. U toku tih zamornih sati razgovarali su o svom odsutnom Gospodu i sećali se divnih događaja iz Njegove službe kraj mora kojima su bili svedoci. Raspravljali su u svojoj budućnosti i ožalostili se zbog izgleda koji su bili pred njima.
Sve vreme jedan usamljeni posmatrač na obali pratio ih je svojim pogledom, dok je sam ostao nevidljiv. Najzad je zora zarudela. Čamac je bio malo udaljen od obale i učenici su na njoj videli nekog stranca koji im se obratio pitanjem: »Deco, eda li što imate za jelo?« Kad su odgovorili: »Nemamo«, »a on reče: bacite mrežu s desne strane lađe, i naći ćete. Onda baciše, i već ne mogahu izvući je od mnoštva ribe.«
Jovan je prepoznao stranca i doviknuo Petru: »To je Gospod.« Petar je bio toliko ushićen i tako radostan da se u svojoj revnosti bacio u vodu i uskoro je stajao kraj svoga Učitelja. Drugi učenici došli su u svom čamcu, vukući mrežu s ribom. »Kad dakle izađoše na zemlju, videše oganj naložen i na njemu metnutu ribu i hleb.«
Bili su isuviše iznenađeni da bi upitali odakle potiče vatra i hrana. »Isus im reče: prinesite od ribe što sad uhvatiste.« Petar je požurio do mreže koju je bacio i pomogao svojoj braći da je izvuku na obalu. Pošto su završili posao i izvršili pripremu, Isus je pozvao učenike da dođu i obeduju. Dok im je lomio i delio hranu, sva sedmorica su Ga prepoznala i priznala. Čudo kad je na obronku brega nahranio pet hiljada ljudi sad se obnovilo u njihovom umu; ali obuzelo ih je strahopoštovanje, pa su u tišini, netremice gledali svog vaskrslog spasitelja. (nastavlja se)
