Učenici su bili pozvani da otpočnu svoje delo tamo gde su se nalazili. Nisu smeli zaobići najtvrđe polje kao i ono koje je najmanje obećavalo. Isto tako i svaki od Hristovih radnika treba otpočeti s radom tamo gde se nalazi. U našim sopstvenim porodicama možda se nalaze duše koje žude za saosećanjem, umirući od gladi u nedostatku hleba života. Možda postoje deca koju treba odgajati za Hrista. Postoje neznabošci kraj samih naših vrata. Obavljamo verno rad koji nam je najbliži. Zatim neka se naši napori prošire sve dotle dokle nas vodi Božja ruka. Rad mnogih može izgledati ograničen okolnostima; ali bez obzira gde se obavlja, ako se obavlja verom, marljivošću, osetiće se do najudaljenijih delova sveta. Hristovo delo na Zemlji, izgledalo je kao da je bilo ograničeno na jedno usko područje, ali mnoštvo iz svih zemalja čulo je Njegovu vest. Bog često upotrebljava najjednostavnija sredstva da postigne najveće rezultate. Njegov plan je da svaki deo Njegovog rada zavisi od svakog drugog dela, kao točak u točku koji skladno deluje. Najponizniji radnik pokrenut Svetim Duhom, dotaknuće nevidljive strune čiji će treptaji odjekivati do krajeva zemaljskih i sliti se u pesmu kroz večna vremena.
Ali nalog: »Idite po svemu svetu« ne sme se izgubiti iz vida. Pozvani smo da podignemo svoj pogled prema predelima s druge strane. Hristos je porušio zid razdvajanja, predrasudu o podvojenosti među narodima, i poučio o ljubavi prema celoj ljudskoj porodici. On podiže ljude iz uskog kruga koji određuje njihova sebičnost; On ukida sve ograde i veštačke razlike u društvu. On ne pravi nikakve razlike između suseda i stanaca, prijatelja i neprijatelja. On nas uči da svaku nevoljnu dušu smatramo svojim bratom, a svet svojim poljem rada.
Kad je Spasitelj rekao: »Idite… naučite sve narode«, takođe je rekao: »A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće đavole; govoriće novim jezicima; uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.« Obećanje je bilo isto tako dalekosežno kao i nalog. Ne daju se svi darovi svakom verniku. Duh razdeljuje »po svojoj vlasti svakome kako hoće«. (1. Korinćanima 12, 11) Ali darovi Duha obećani su svakom verniku prema njegovoj potrebi u Gospodnjem delu. Obećanje je isto tako čvrsto i pouzdano danas kao što je bilo u vreme apostola. »Znaci onima koji veruju biće ovi.« To je prednost Božje dece i vera treba se učvrstiti u svemu onome što je moguće primiti verom. (nastavlja se)
