Ova glava zasnovana je na Mateju 28, 16–20.
Stojeći udaljen samo jedan korak od svog nebeskog prestola, Hristos je dao nalog svojim učenicima: »Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.« »Idite dakle i naučite sve narode.« »Idite po svemu svetu i propovedajte evanđelje svakome stvorenju.« (Marko 16, 15) Ove reči često su ponavljane da bi učenici mogli razumeti njihovo značenje. Nebeska svetlost trebala je zasjati jasnim i jakim zracima nad svim stanovnicima Zemlje – nad uzvišenima i poniženima, nad bogatima i siromašnima. Učenici su trebali sarađivati sa svojim Otkupiteljem u delu spašavanja sveta.
Nalog je dat dvanaestorici kad se Hristos sastao s njima u gornjoj sobi, ali ga sad treba preneti jednom većem broju. Svi vernici koji su mogli da budu pozvani sastali su se na jednom brdu u Galileji. Sam Hristos pre svoje smrti odredio je vreme i mesto ovog sastanka. Anđeo na grobu podsetio je učenike na Njegovo obećanje da će se sastati s njima u Galileji. Obećanje je ponovljeno vernicima koji su se sakupili u Jerusalimu u toku pashalne sedmice, a preko njih dospelo je do mnogih usamljenih pojedinaca koji su oplakivali smrt svoga Gospoda. S velikim zanimanjem svi su se unapred radovali ovom razgovoru. Zaobilaznim putevima, da ne bi izazvali sumnju nepoverljivih Jevreja, stizali su iz svih pravaca na mesto sastanka. Došli su začuđena srca, revnosno razgovarajući o novostima koje su o Hristu doprle do njih.
U određeno vreme oko pet stotina vernika, sakupilo se u malim grupama na kosini brda, sa željom da doznaju sve što se moglo doznati od onih koji su videli Hrista nakon Njegovog vaskrsenja. Učenici su išli od grupe do grupe pričajući sve što su videli i čuli o Isusu, obrazlažući iz Pisma sve ono što im je On objašnjavao. Toma je ponovo pričao istoriju svog neverovanja i govorio im kako su uklonjene njihove sumnje. Iznenada, Isus je stao među njih. Niko nije mogao kazati odakle je i kako je došao. Mnogi koji su bili prisutni nikada Ga ranije nisu videli, ali posmatrali su ožiljke od raspeća na Njegovim rukama i nogama; Njegovo lice bilo je kao Božje lice i kad su Ga videli, poklonili su Mu se s dubokim poštovanjem.
Ali neki su sumnjali. Tako će uvek biti. Ima takvih koji smatraju da je teško pokazati veru i postavljaju se na stranu sumnje. Oni su u velikom gubitku zbog svog neverstva.
To je bio jedini razgovor koji je Isus imao s mnoštvom vernika nakon svog vaskrsenja. Došao je i rekao im govoreći: »Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.« Učenici su Mu se poklonili pre no što je progovorio, ali njegove reči, silazeći s usana koje su u vreme smrti bile zatvorene, prožele su ih posebnom silom. On je sada bio vaskrsli Spasitelj. Mnogi među njima videli su Ga kako pokazuje svoju silu lečeći bolesne i pokoravajući Sotonina oruđa. Verovali su da ima silu da uspostavi svoje carstvo u Jerusalimu, silu da slomi svaki otpor, moć nad silama prirode. On je umirio razbesnele valove; hodao po zapenušanim talasima; podizao mrtve u život. Sad je izjavio da Mu je dana »svaka vlast«. Njegove reči uzdizale su misli Njegovih slušalaca iznad zemaljskog i prolaznog k onome što je nebesko i večno. Bili su uzdignuti do najvišeg poimanja Njegovog dostojanstva i slave.
Hristove reči izgovorene na obronku planine proglasile su Njegovu žrtvu za čoveka potpunom i savršenom. Uslovi pomirenja bili su ispunjeni, delo za koje je došao na ovaj svet izvršeno. Bio je na putu prema Božjem prestolu, da Ga slave anđeli, poglavarstva i sile. Započeo je svoje posredničko delo. Odenut bezgraničnim autoritetom, dao je svoj nalog učenicima: »Idite dakle i naučite sve narode«, »krsteći ih u ime oca i sina i svetoga Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.« (Matej 28, 19.20) (nastavlja se)
