Tri puta se Petar javno odrekao svoga Gospoda i tri puta je Isus dobio od njega čvrsto uveravanje o njegovoj ljubavi i privrženosti upućujući to oštro pitanje kao oštru strelu njegovom ranjenom srcu. Pred okupljenim učenicima Isus je otkrio Petrovo duboko pokajanje i pokazao kako se korenito ponizio nekada hvalisavi učenik.
Petar je po svojoj prirodi bio žustar i nagao, pa je Sotona iskoristio ove osobine da ga obori. Neposredno pre Petrovog pada Isus mu je rekao: »Evo vas ište Sotona da bi vas činio kao pšenicu. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kadgod obrativši se utvrdi braću svoju.« (Luka 22, 31.32) To vreme sad je došlo i Petrov preobražaj bio je očevidan. Gospodnja neposredna pitanja nisu izazvala nijedan žustar, samouveren odgovor, pa je zbog svoje poniznosti i pokajanja, Petar bio bolje no ikad pripremljen da deluje kao pastir stada.
Prvi posao koji je Hristos poverio Petru, vraćajući ga u tu službu bio je da pase jaganjce. To je bio posao za koji je Petar imao malo iskustva. On će zahtevati veliko staranje i nežnost, mnogo strpljenja i istrajnosti. Bio je pozvan da služi onima koji su bili mladi u veri, da poučava neuke, da im otvara Svet spise i da ih odgaja da budu korisni u Hristovoj službi. Do tada Petar nije bio podesan da to čini pa čak i da shvati njenu važnost. Međutim, sad ga je Isus pozvao na taj zadatak. Njegovo lično iskustvo patnje i pokajanja pripremalo ga je za ovo delo.
Pre svog pada Petar je uvek nepromišljeno govorio, prema trenutnoj pobudi. Uvek je bio spreman da ispravlja druge i izrazi svoje mišljenje pre no što je jasno shvatio sebe ili ono što treba kazati. Međutim, obraćeni Petar bio je sasvim drukčiji. On je sačuvao svoj raniji žar, ali Hristova blagodat podešavala je njegovu revnost. Više nije bio silovit, samopouzdan i uobražen, već blag, pribran i voljan da uči. Tada je mogao pasti jaganjce, kao i ovce Hristovog stada.
Spasiteljev način postupanja s Petrom sadržavao je pouku za njega i njegovu braću. On ih je poučavao da s prestupnikom postupaju strpljivo, saosećajno i u ljubavi koja prašta. Iako se Petar odrekao svoga Gospoda, ljubav s kojom se Isus odnosio prema Njemu nikad se nije pokolebala. Upravo takvu ljubav treba i potpastir osećati prema ovcama i jaganjcima koji su povereni njegovom staranju. Sećajući se svoje slabosti i pada, Petar je trebao sa svojim stadom postupati isto tako nežno kao što je Hristos postupao s njim.
Pitanje koje je Hristos postavio Petru bilo je značajno. Rekao je: »Ljubiš li me?« i to spomenuo kao jedini uslov za učeništvo i službu. To je najosnovniji uslov. Iako je Petar mogao posedovati sve drugo, ipak bez Hristove ljubavi ne bi mogao da bude verni pastir nad Gospodnjim stadom. Znanje, dragovoljnost, rečitost, zahvalnost i revnost, sve to može da bude znatna pomoć u radu, ali bez Isusove ljubavi u srcu, rad hrišćanskog propovednika je promašaj.
Isus je išao sam s Petrom, jer je postojalo nešto što je želeo reći samo njemu. Pre svoje smrti, Isus mu je rekao: »Kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš posle poći za mnom.« Na ovo Petar je odgovorio: »Gospode! zašto sad ne mogu ići za tobom? dušu ću svoju položiti za te.« (Jovan 13, 36.37) Kad je ovo rekao nije znao do kakvih će visina i dubina ovaj put povesti Hristove noge. Petar je pao kad je došlo iskušenje, ali je opet dobio priliku da dokaže svoju ljubav prema Hristu. Da bi ga ojačao za poslednji ispit vere, Spasitelj mu je otkrio njegovu budućnost. rekao mu je da će nakon korisnog življenja, kad godine života budu iscrpile njegovu snagu, zaista slediti svoga Gospoda. Isus je rekao: »Kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio si kuda si hteo; a kad ostariš, širićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda nećeš. A ovo reče pokazujući kakvom će smrti proslaviti Boga.« (nastavlja se)
