Nakon sukoba s farisejima Isus se povukao iz Kapernauma i, prešavši preko Galileje, uputio se u brdovit predele na granicama Fenikije. Gledajući prema zapadu, mogao je da vidi kako su se u dolini raširili stari gradovi Tir i Sidon, sa svojim mnogobožačkim hramovima, veličanstvenim palatama, trgovačkim centrima i lukama punim brodova. Iza toga rasprostiralo se plavetnilo Sredozemnog mora, preko kojeg će vesnici evanđelja poneti dobro vesti središtima velike svetske imperije. Međutim, vreme još nije prispelo. Neposredan rad koji je stajao pred Njim bila je priprema učenika za njihovu misiju. Dolazeći u ovaj kraj nadao se da će naći mir koji nije imao u Vitsaidi. Ipak, to nije, kad je krenuo na put, bio Njegov jedini cilj.
»I gle, žena Hananejka iziđe iz onih krajeva, i povika k njemu govoreći: pomiluj me Gospode sine Davidov! moju kćer vrlo muči đavo.« (Matej 15,22) Narod iz ove oblasti imao je staro Hananejsko poreklo. Bili su idolopoklonici i zato prezreni i omrznuti od Jevreja. Ovom sloju pripadala je i ova žena koja je sada došla Isusu. Bila je neznaboškinja i zato su joj bile nedostupne prednosti koje su Jevreji svakodnevno uživali. Među Feničanima živelo je i puno Jevreja, te su vesti o Hristovom radu dospele i u ovaj kraj. Neki od ovih ljudi slušali su njegove reči i bili očevici Njegovih čudesnih dela. Ova žena čula je o proroku koji je, kako se govorilo, lečio sve vrste bolesti. Kad je čula o Njegovoj moći, u njenom srcu rodila se nada. Nadahnuta materinskom ljubavlju, odlučila je da Mu iznese slučaj svoje ćerke. Čvrsto je odlučila da svoju nesreću iznese Isusu. On mora izlečiti njeno dete. Tražila je pomoć od paganskih bogova, ali nije dobila nikakvo olakšanje. Pokatkad je dolazila u iskušenje da misli: što taj jevrejski učitelj može učiniti za mene? Međutim, vest je stigla da On leči sve vrste bogate i siromašne. Odlučila je da ne napusti svoju jedinu nadu.
Hristos je poznavao stanje ove žene. Znao je da ona čezne da Ga vidi i zato je izašao na njenu stazu. Služeći joj u njenoj boli, mogao je pružiti živi prikaz pouke koju je želeo otkriti. Zbog toga je poveo svoje učenike u ovu oblast. Želeo je da upoznaju neznanje koje vlada u gradovima i selima u blizini zemlje Izrailja. Ljudi kojima je bila pružena svaka prilika da razumeju istinu nisu ništa znali o potrebama onih koji su živeli oko njih. Nije učinjen nikakav napor da se pomogne dušama u tami. Zid razdvajanja koji je podigla jevrejska oholost, sprečavao je čak i učenike da saosećaju s neznabožačkim svetom. Međutim, ovu ogradu moralo se srušiti.
Hristos nije odmah odgovorio na ženinu molbu. On je prihvatio ovu predstavnicu prezrenog roda kao što bi to Jevreji učinili. Ovim je nameravao učenicima pokazati kakvom hladnoćom i bezdušnošću bi se Jevreji odnosili u takvom slučaju, što je pokazao svojim prijemom ove žene, kao i sažaljivo postupanje koje On želi da pokaže u takvoj nesreći, što je otkrio svojim kasnijim uslišenjem njene molbe.
Međutim, iako Isus nije odgovorio, žena nije izgubila veru. Kad je prošao kao da nije čuo, ona Ga je sledila, izričući i dalje svoje molbe. Pošto im je dosadila svojom nametljivošću, učenici su zahtevali od Isusa da je otera. Videli su da je njihov Učitelj postupao prema njoj ravnodušno i zato su mislili da odobrava jevrejske predrasude prema Hananejcima. Međutim, to je bio milostivi Spasitelj kome je ova žena iznela svoju molbu, pa odgovarajući na zahtev učenika Isus je rekao: »Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.« Iako je ovaj odgovor izgledao kao da je u skladu s predrasudama Jevreja, on je nosio ukor učenicima, koji su kasnije razumeli kao podsetnik na ono što im je često govorio – da je došao na svet da spasi sve koji Ga budu prihvatili. (nastavlja se)
