Propovedanje i učenje Njegove reči jest jedno od sredstava koje je Bog posvetio za pronošenje svetlosti, ali učenje svakog čoveka moramo proveriti pomoću Svetog pisma. Ko god s molitvom proučava Bibliju, sa čežnjom da spozna istinu, da bi je mogao poslušati, primiće božansko prosvetljenje. On će razumeti Pisma. »Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće…« (Jovan 7,17)
Poslednjeg dana praznika, sluge koje su poslali sveštenici i poglavari da uhapse Isusa, vratile su se bez Njega. Ljutito su bili upitani: »Zašto ga ne dovedoste?« Svečanim izrazom lica odgovorili su:
»Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.«
Njegove reči omekšale su njihova tvrda srca. Dok je govorio u predvorju Hrama, oni su boravili u blizini, da bi uhvatili nešto što bi se moglo okrenuti protiv Njega. Međutim, dok su slušali, zaboravili su cilj zbog kojega su bili poslani. Stajali su kao zaneseni. Hristos je otkrio sebe njihovoj duši. Videli su ono što sveštenici i poglavari nisu želeli da vide – ljudsku prirodu preplavljenu slavom božanske prirode. Oni su se vratili tako ispunjeni ovom mišlju, tako ganuti Njegovim rečima da su na pitanje: »Zašto ga ne dovedoste?« mogli samo odgovoriti: »Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.«
Sveštenici i poglavari ostali su u istom uverenju nakon svog prvog dodira s Hristom. Njihova srca bila su duboko pokrenuta i nametala im se misao: »Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.« Međutim, ugušili su osvedočenje Svetog Duha. sada, ljutiti što su čak i oruđa zakona pala pod uticaj omrznutog galilejca, povikali su: »Zar se i vi prevariste? Verovali ga ko od knezova ili fariseja? Nego narod ovaj, koji ne zna zakona, proklet je.«
Oni kojima se iznosi vest istine retko pitaju »Da li je to istina«, već pitaju »Ko ustaje u njenu odbranu«? Mnoštvo je ceni brojem onih koji je prihvataju, pa se još uvek postavlja pitanje: »Da li je neko od učenih ljudi ili verskih vođa poverovao?« Danas ljudi nisu naklonjeniji pravoj pobožnosti nego što su bili u Hristovo vreme. Oni toliko teže zemaljskim dobrima da zanemaruju večna blaga, pa nije nikakav dokaz protiv istine to što veliki broj ljudi nije spreman da je prihvati ili što je ne prihvataju veliki ljudi u svetu pa čak ni verske vođe.
Ponovo su sveštenici i poglavari nastavili smišljati način kako da uhvate Isusa. Isticalo se da će, ako bude bio i dalje ostavljen na slobodi, odvući narod od postavljenih vođa i da je jedini siguran pravac da Ga ućutkaju bez odlaganja. U punom jeku raspravljanja, iznenada su bili zaustavljeni. Nikodim je upitao: »Eda li zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini?« Tišina je prekrila skup. Nikodimove reči doprle su do njihove savesti. Nisu mogli osuditi čoveka bez saslušanja. Međutim, oholi poglavari nisu ućutali samo zbog ovog razloga, netremice gledajući onoga koji se usudio govoriti u korist pravde. Bili su začuđeno i razočarani što je jedan iz njihovog broja bio toliko pod utiskom Isusovog karaktera da je prozborio u Njegovu odbranu. Povrativši se od iznenađenja, s oštrom zajedljivošću obratili su se Nikodimu: »Nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi.«
Ipak je protest obustavio postupak Saveta. Poglavari nisu mogli sprovesti svoju nameru i bez saslušanja osuditi Isusa. Poraženi za određeno vreme »otidoše svaki svojoj kući. A Isus otide na goru Maslinsku«.
Od uzbuđenja i gradskog meteža, od hirovitog mnoštva, od podmuklih rabina, Isus se okrenuo tišini maslinjaka, gde je mogao da bude sam sa Bogom. Međutim, u rano jutro vratio se u Hram i kad se narod okupio oko Njega, seo je i poučavao ga.
Ubrzo je bio prekinut. Grupa fariseja i književnika približavala Mu se vukući sa sobom jednu prestrašenu ženu koju su grubim, srditim glasom optuživali da je prekršila sedmu zapoved. Gurnuvši je pred Isusa, rekli su Mu s licemernim poštovanjem: »Mojsije nam u zakonu zapovedi da takove kamenjem ubijamo, a ti šta veliš?«
Njihovo pretvorno uvažavanje skrivalo je brižljivo skovanu zaveru za Njegovo uništenje. Ugrabili su ovu priliku da osiguraju optužbu protiv Njega, smatrajući da će bez obzira na odluku koju bude doneo, pronaći povod da Ga optuže. Ako oslobodi ženu, mogli bi Ga okriviti da prezire Mojsijev zakon. Ako izjavi da je zaslužila smrt, mogli bi Ga optužiti Rimljanima da prisvaja vlast koja pripada samo njima. (nastavlja se)
