Sedeći u ravnici obrasloj travom u sumraku proljetne večeri, ljudi su jeli hranu za koju se Hristos pobrinuo. Reči koje su tog dana slušali dolazile su im kao Božji glas. dela izlečenja kojima su bili svedoci mogla je učiniti samo božanska sila. Međutim, čudo s hlebovima ostavilo je utisak na svakoga u tom silnome mnoštvu. Svi su imali koristi od tog čuda. U Mojsijevo vreme Bog je hranio Izrailj manom u pustinji; ko je ovaj koji ih je nahranio ovog dana ako ne Onaj o kome je prorokovao Mojsije? Nikakva ljudska sila ne može stvoriti od pet ječmenih hlebova i dve male ribe dovoljno hrane da se nahrane hiljade gladnih ljudi. Oni su govorili jedni drugima: »Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svet.«
Ovo uverenje jačalo je u toku celoga dana. Ovo krunsko delo je jemstvo da je dugo očekivani Oslobodilac među njima. Nade naroda sve su se više podizale. To je Onaj koji će od Judeje načiniti zemaljski raj, zemlju u kojoj teče mleko i med. On može ispuniti svaku želju. On može slomiti silu omrznutih Rimljana. On može ispuniti svaku želju. On može slomiti silu omrznutih Rimljana. On može osloboditi Judu i Jerusalim. On može isceliti vojnike ranjene u borbi. On može snabdeti cele armije hranom. On može osvojiti narode i dati Izrailju dugo željenu nadmoć.
U svom oduševljenju narod je spreman da Ga odmah kruniše za cara. Uviđaju da On ne čini nikakav napor da privuče pažnju na sebe ili da sebi pribavi čast. U ovom On se bitno razlikuje od sveštenika i poglavara pa su se bojali da nikada neće zahtevati svoje pravo na Davidov presto. Pošto su se zajednički savetovali, složili su se da Ga silom uzmu i proglase carem Izrailja. Učenici su se udružili s mnoštvom u izjavi da je Davidov presto zakonito nasleđe njihovog Učitelja. Skromnost, govorili su oni, pokreće Hrista da odbije takvu počast. Neka narod uzdigne svog Oslobodioca. Neka oholi sveštenici i poglavari budu primorani da poštuju Onoga koji dolazi zaodenut vlašću od Boga.
Revnosno su se pripremali da sprovedu svoju nameru; ali Isus je sagledao kakav je proces pokrenut i razumeo je ono što oni nisu mogli razumeti – kakav će biti rezultat takvog pokreta. Čak i sad sveštenici i poglavari traže Njegov život. Oni Ga optužuju da odvaja narod od njih. Nasilje i pobuna pratiće napore da Ga postave na presto i delovanje duhovnog carstva biće ometano. Pokret se mora zaustaviti bez odlaganja. Pozvavši svoje učenike, Isus im zapoveda da uzmu čamac i da se odmah vrate u Kapernaum, prepuštajući Njemu da raspusti narod.
Nikada ranije nije im izgledalo tako teško ispuniti Hristov nalog. Učenici su se dugo nadali nekom narodnom pokretu koji će postaviti Isusa na presto; oni nisu mogli podneti pomisao da će biti uzaludno sve ovo oduševljenje. Mnoštvo koje se okupljalo da proslavi Pashu bilo je željno da vidi novog proroka. Njegovim sledbenicima ovo se učinilo zlatnom prilikom da svog voljenog Učitelja postave na presto Izrailjev. U žaru ovog novog stremljenja ka slavi, teško im je bilo da odu sami i ostave Isusa usamljenog na toj pustoj obali. Oni su se bunili protiv takvog dogovora; ali Isus je sada govorio s takvom vlašću kakvu nikada ranije nije pokazivao prema njima. Znali su da bi dalje opiranje s njihove strane bilo beskorisno pa su se u tišini okrenuli prema moru.
Isus je tada naredio mnoštvu da se raziđe; Njegov način postupanja bio je tako odlučan te se nisu usuđivali da Ga ne poslušaju. Reči hvale i ushićenja zamrle su na njihovim usnama. Njihovi koraci bili su zaustavljeni u samom pokušaju da Ga uhvate, a radostan i revnostan pogled iščezao je s njihovih lica. U tom mnoštvu ima ljudi snažnog uma i čvrste odlučnosti; ali Isusovo carsko držanje i nekoliko Njegovih mirnih reči naredbe, umirile su meteži osujetile njihove planove. U Njemu su prepoznali silu koja je iznad svih zemaljskih vlasti i bez ikakvog pitanja su se pokorili.(nastavlja se)
