»I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše.« (Otkrivenje 21,1) Oganj koji je uklonio bezakonike očistio je Zemlju. Svaki trag prokletstva je izbrisan. Nikakav večno razgoreli pakao neće podsećati otkupljene na strašne posledice greha.
Samo jedno jedino podsećanje ostaje: naš Otkupitelj zauvek će nositi ožiljke svoga raspeća. Na Njegovom ranjenom čelu, na Njegovom boku, na Njegovim rukama i nogama, nalaze se jedini tragovi surovog dela koje je greh obavio. Prorok, posmatrajući Hrista u Njegovoj slavi kaže: »Svetlost Mu beše kao sunce, zraci izlažahu Mu iz ruku, i onde beše sakrivena sila Njegova.« (Avakum 3,4) U probodenim rebrima iz kojih je potekla crvena reka koja je pomirila čoveka sa Bogom, nalazila se Spasiteljeva slava, tu je bila »sakrivena sila Njegova«. »Moćan da spase« svojom žrtvom otkupljenja, bio je moćan i da izvrši pravdu nad onima koji su prezreli Božju milost. Znaci Njegovog poniženja predstavljaju i oznake Njegove najviše časti; tokom svih beskrajnih vekova večnosti rane sa Golgote služiće Mu na slavu i objavljivaće Njegovu moć.
»I ti, kulo stadu, steno kćeri Sionske, tebi će doći prva vlast.« (Mihej 4,8) Došlo je vreme koje su s čežnjom očekivali sveti ljudi od vremena kada je plameni mač prvom paru preprečio put u Edem, vreme »za izbavljenje tečevine na hvalu slave Njegove«. (Efescima 1,14) Zemlja koja je prvobitno bila predata čoveku kao njegovo carstvo ali koja je njegovom izdajom prešla u sotonine ruke, i koju je ovaj moćni neprijatelj tako dugo držao, vraćena je čoveku zahvaljujući planu otkupljenja. Sve što je grehom bilo izgubljeno sada je vraćeno. »Jer ovako veli Gospod… koji je sazdao zemlju, i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je načinio da se na njoj nastava.« (Isaija 45,18) Božja prvobitna namera prilikom stvaranja Zemlje sada se ostvarila, kada je ona postala večno boravište otkupljenih. »Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj doveka.« (Psalam 37,29)
Iz straha da svoje buduće nasledstvo ne shvate suviše materijalno, mnogi simbolički tumače upravo one istine koje nas upućuju da ga smatramo svojim domom. Hristos je uveravao svoje učenike da odlazi da im u kući Oca svojega pripremi stanove. Oni koji prihvataju učenje Božje Reči ne mogu ostati u neznanju, kada je u pitanju njihovo nebesko boravište. A ipak, »što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji Ga ljube« (1. Korinćanima 2,9). Ljudski jezik nema moći da opiše nagradu koju će dobiti pravedni. Ona će biti poznata samo onima koji je budu ugledali. Nijedan smrtni um ne može da shvati slavu Božjeg raja.
U Bibliji se nasledstvo spasenih naziva »otadžbina« (Jevrejima 11,14-16; Čarnić). Tamo nebeski Pastir vodi svoje stado na izvore žive vode. Drvo života donosi svoje plodove svakoga meseca, a lišće toga drveta služi (za isceljenje) narodima. Tamo se nalaze i potoci koji ne presušuju, bistri kao kristal, a na njihovim obalama lelujavo drveće svojom senkom natkriljuje staze pripremljene za Gospodnje otkupljene. Tamo se široke ravnice produžuju u prekrasne brežuljke iza kojih Božje planine uzdižu svoje veličanstvene vrhove. Božji narod, koji je toliko vremena proveo kao putnik i došljak, naći će svoj dom na tim spokojnim proplancima i pored živih potoka.
»I Moj će narod sedeti u mirnu stanu i u šatorima pouzdanim, na počivalištima tihim.« »Neće se više čuti nasilje u tvojoj zemlji, ni pustošnje i potiranje na međama tvojim; nego ćeš zvati zidove svoje spasenjem i vrata svoja hvalom.« »I oni će graditi kuće i sedeće u njima, i sadiće vinograde i ješće rod njihov. Neće oni graditi, a drugi se naseliti; neće saditi, a drugi jesti; jer će dani narodu Mojemu biti kao dani drvetu, i izabranicima će Mojim ovetšati dela ruku njihovih.« (Isaija 32,18; 60,18; 65,21.22)
Tamo, »radovaće se… pustinja i zemlja sasušena, veseliće se pustoš i procvetati kao ruža.« »Mesto trnja niknuće jela, mesto koprive niknuće mirta, i to će biti Gospodu u slavu, za večan znak, kojega neće nestati.« »I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom; tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i malo dete vodiće ih… neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori Mojoj; jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno.« (Isaija 35,1; 55,13; 11,6.9) (nastavlja se)
