Sotona je bio prisiljen da prizna Božju pravednost i da se pokloni pred Hristovom premoći, ali njegov karakter ostao je nepromenjen. Duh pobune, sličan moćnoj reci, ponovo je provalio iz njega. Pun gneva, odlučio je da ne odustane od borbe i da je došlo vreme da uloži poslednji očajnički napor protiv Cara Neba. Požurio je među svoje podanike, pokušavajući da ih nadahne svojim gnevom, da ih pokrene da pođu u bitku. Međutim, među svim bezbrojnim milionima svojih podanika, koje je naveo na pobunu, nije našao nijednoga koji je spreman da prizna njegovu vlast. Njegova moć je iscrpljena. Grešnici su obuzeti istom mržnjom prema Bogu koja ispunjava i sotonu, ali uviđaju da je njihov slučaj beznadežan, da ne mogu pobediti Gospoda. Njihov gnev protiv sotone i onih koji su mu pomagali u delu prevare zato se raspaljuje i u demonskom besu okreću se protiv njih.
Gospod kaže: »Što izjednačuješ srce svoje sa srcem Božjim, zato evo Ja ću dovesti na tebe inostrance, najljuće između naroda, i oni će istrgnuti mačeve svoje na lepotu mudrosti tvoje i ubiće svetlost tvoju. Svaliće te u jamu.« »Zatrću te između kamenja ognjenoga, heruvime zaklanjaču… baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju… obratiću te u pepeo na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju…. bićeš strahota i neće te biti doveka.« (Jezekilj 28, 6-8. 16-19)
»Jer će obuća svakoga ratnika koji se bije u graji i odelo u krv uvaljano, izgoreti i biti hrana ognju.« »Jer se Gospod razgnevio na sve narode, razljutio se na svu vojsku njihovu, zatrće ih, predaće ih na pokolj.« »Pustiće na bezbožnike dažd od živoga ugljevlja, ognja i sumpora, i ognjeni vetar biće im deo iz čaše.« (Isaija 9,5; 34,2; Psalam 11,6) Oganj pada od Gospoda sa neba. Zemlja se rastače. Oružje sakriveno u dubini Zemlje je izvučeno. Plamen koji proždire izbija iz svake razjapljene raseline. Stene su zahvaćene ognjem. Osvanuo je dan koji gori kao peć. Elementi se tope od žestoke vrućine, ali gori i Zemlja i sva dela koja su na njoj (Malahija 4,1; 2. Petrova 3,10). Površina Zemlje izgleda kao rastopljena masa – ogromno, uzavrelo ognjeno jezero. To je vreme suda i propasti bezbožnih ljudi, »jer će biti dan osvete Gospodnje, godina plaćanja, da bi se osvetio Sion«. (Isaija 34,8)
Bezakonici primaju svoju platu na Zemlji (Priče 11,31). »I svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upaliće će ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama.« (Malahija 4,1) Neki su uništeni u jednom trenutku, dok drugi pate mnogo dana. Svi su kažnjeni »po delima svojim«. Pošto su gresi pravednika položeni na sotonu, on mora da pati ne samo zbog svoje pobune, već i zbog svih greha na koje je naveo pripadnike Božjeg naroda. Njegova kazna biće mnogo teža od kazne onih koje je prevario. Kada nestanu svi koji su podlegli njegovim obmanama, on će i dalje morati da živi i pati. Plamenom očišćenja grešnici su konačno uništeni, i koren i grane – sotona kao koren, njegovi sledbenici kao grane. Izvršena je puna kazna po Zakonu, zadovoljeni su njegovi pravedni zahtevi, a Nebo i Zemlja potvrđuju Gospodnju pravednost.
Sotonino razorno delo zauvek je završeno. Šest hiljada godina provodio je svoju volju, ispunjavajući Zemlju jadom, izazivajući žalost u celom svemiru. Celokupno delo stvaranja stenjalo je i uzdisalo od muke. Sada su Božja stvorenja zauvek oslobođena njegove prisutnosti i iskušenja. »Sva Zemlja počiva i mirna je; pevaju iza glasa.« (Isaija 14,7) Slavljeničke i pobedonosne pesme uzdižu se iz celog vernog svemira: »Aliluja, jer caruje Gospod Bog Svedržitelj!« (Otkrivenje 19,6)
Dok je Zemlja bila obavijena ognjem uništenja, pravedni su bili sigurni u Svetom gradu. Nad onima koji su dobili deo u prvom vaskrsenju, druga smrt nema vlasti. Dok je bezakonicima kao oganj koji proždire, Bog je svome narodu Sunce i Štit (Otkrivenje 20,6; Psalam 84,11). (nastavlja se)
