Kada god se odbace božanske uredbe, greh prestaje da izgleda grešan ili pravednost privlačna. Oni koji odbijaju da se pokore Božjoj vladavini postaju nesposobni da vladaju sobom. Preko svojih otrovnih učenja, duh nepokornosti useljava se u srca dece i mladih, kojima je u prirodi da ne podnose ograničenja, i društvo tako zapada u stanje bezakonja i razuzdanosti. Dok osuđuje lakovernost onih koji se pokoravaju Božjim zahtevima, većina ljudi rado prihvata sotonine obmane. Ljudi popuštaju uzde strastima i čine iste grehe koji su izazvali izlivanje božanskih sudova na neznabošce.
Oni koji uče narod da olako shvata Božje zapovesti seju neposlušnost i požnjeće neposlušnost. Kada bi ograde postavljene božanskim zakonom bile uklonjene, i ljudski zakoni ubrzo bi bili zanemareni. Pošto Bog zabranjuje nepošteno postupanje, pohlepu, laganje i varanje, ljudi su spremni da pogaze Njegove uredbe kao smetnju svom svetovnom napredovanju, ali posledice odbacivanja tih uredaba biće potpuno neočekivane. Ako zakon nije na snazi, zašto bi se iko plašio da ga prekrši? Imovina više ne bi bila sigurna. Ljudi bi silom uzimali imovinu svoga bližnjega i najsnažniji bi postao i najbogatiji. Ni život ne bi bio poštovan. Bračno obećanje ne bi više stajalo kao sveti odbrambeni bedem oko porodice. Onaj koji ima moć, mogao bi, ukoliko želi, da silom uzme i ženu svoga bližnjega. Peta zapovest bila bi odbačena zajedno sa četvrtom. Deca se ne bi ustručavala da oduzmu život svojim roditeljima, ukoliko bi na taj način mogla da zadovolje želje svoga pokvarenog srca. Civilizovani svet bi bio ispunjen hordama ubica i razbojnika, a mir, spokojstvo i sreća iščezli bi sa Zemlje.
Nauka koja ističe da su ljudi oslobođeni poslušnosti Božjim zahtevima oslabila je snagu moralnih obaveza i otvorila ustave nepravdi u svetu. Bezakonje, raskalašnost i pokvarenost preplavljuju nas kao nezadrživa poplava. Sotona je na poslu u porodici. Njegova zastava vijori se čak i u takozvanim hrišćanskim domovima. Tu su zavist, zla sumnjičenja, licemerje, otuđenost, suparništvo, sukobi, izdavanje svetog poverenja, popuštanje strastima. Celokupni sistem verskih načela i nauke, koji treba da obrazuje okvir društvenog života, izgleda da se ljulja i gotov je da se raspadne. Najgori zločinci, kada dopadnu zatvora zbog svojih zlodela, često su obasipani darovima i pažnjom kao da su učinili neka hvale vredna dela. Veliki publicitet se daje njihovom karakteru i zločinima. Novine objavljuju odvratne pojedinosti o porocima, i tako podstiču i druge na prevare, otimanje i ubistva, a sotona se raduje uspehu svojih paklenih zamisli. Slepa zanesenost porocima, samovoljno oduzimanje života, strahovito umnožavanje neumerenosti i bezakonja svake vrste i obima, treba da probudi sve koji se boje Boga da se upitaju šta se može učiniti da se zaustavi poplava zla.
Sudovi su podmitljivi. Ljudi u vlasti nadahnuti su željom za dobitkom i ljubavlju prema čulnim uživanjima. Neumerenost je oslabila sposobnosti mnogih, tako da sotona ima gotovo neograničenu vlast nad njima. Pravnici su nedosledni, podmitljivi, varalice. Pijanstvo i uživanje, strasti, zavist, nepoštenje svake vrste, sve to zastupljeno je među onima koji primenjuju zakone.
»Zato sud odstupa natrag i pravda stoji daleko; jer istina pada na ulici i pravda ne može da prođe.« (Isaija 59,14)
Nevaljalstvo i duhovna tama za vreme prevlasti Rima predstavljali su samo neizbežne posledice njegovog nastojanja da zabrani Bibliju, ali gde danas pronaći razlog široko rasprostranjenog neverstva, odbacivanja Božjeg zakona i iz toga nastale pokvarenosti, pri punoj svetlosti Jevanđelja i u vremenu verske slobode? Sada, kada više nije u stanju da uskraćivanjem Svetog pisma drži svet pod svojom vlašću, sotona pribegava drugim sredstvima u naporu da ostvari isti cilj. Uništenje vere u Bibliju podjednako služi njegovim namerama kao i uništenje same Biblije. Šireći verovanje da Božji zakon nije više na snazi, on uspešno navodi ljude da ga krše u istoj meri kao da uopšte i ne znaju za njegove propise. I sada, kao i u ranija vremena, on se služi Crkvom da ostvari svoje planove. Savremene verske organizacije odbile su da slušaju neomiljene istine jasno objavljene u Pismu; a u borbi protiv njih prihvatile su tumačenja i stavove preko kojih su široko posejale seme neverstva. Držeći se papske zablude o urođenoj besmrtnosti i svesnom stanju čoveka posle smrti, odbacile su jedinu odbranu od spiritističke obmane. Nauka o večnim mukama navela je mnoge da odbace Bibliju. Kada se narodu objave zahtevi četvrte zapovesti i kada ljudi shvate da oni traže svetkovanje sedmog dana Subote, kao sedmičnog dana odmora, mnogi popularni učitelji kao jedini način da se oslobode dužnosti, koju nisu spremni da izvrše, izjavljuju da Božji zakon više nikoga ne obavezuje. Na taj način odjednom odbacuju i Zakon i Subotu. Kada se delo reforme u oblasti svetkovanja sedmičnog dana odmora bude proširilo, ovo odbacivanje Božjeg zakona u želji da se izbegnu zahtevi četvrte zapovesti postaće skoro opšta pojava. Učenja verskih predvodnika otvorila su vrata neverstvu, spiritizmu i preziranju Božjeg svetog zakona, a upravo na ovim predvodnicima počiva i strašna odgovornost za bezakonje koje vlada u hrišćanskom svetu. (nastavlja se)
