Prilagođavanje svetovnim običajima pretvara Crkvu u svet, i nikada svet neće obratiti Hristu. Bliskost sa grehom neizbežno doprinosi da nam on izgleda sve manje odbojan. Onaj koji odluči da se druži sa sotoninim slugama uskoro će prestati da se plaši njihovog gospodara. Kada izvršavajući svoju dužnost budemo izvedeni pred sudove, kao što se Danilo našao pred carskim sudom, možemo biti sigurni da će nas Bog zaštititi, ali ako se sami izlažemo iskušenju, pašćemo pre ili kasnije.
Kušač često najuspešnije deluje preko onih na koje najmanje sumnjamo da se nalaze u njegovoj vlasti. Divimo se ljudima koji raspolažu sposobnostima i obrazovanjem i cenimo ih kao da te odlike mogu da nadoknade manjak straha Božjega ili da čoveku osiguraju pravo na Božju naklonost. Talenti i kultura, sami po sebi, predstavljaju dar od Boga, ali kada počnu da zamenjuju pobožnost, kada dušu, umesto da je približavaju Bogu, odvode od Njega, postaju prokletstvo i zamka. Mnogi zastupaju mišljenje da sve što izgleda kao uslužnost ili otmenost, na neki način, mora da potiče od Hrista. Međutim, nikada nije učinjena veća greška! Ove vrline zaista treba da krase karakter svakog hrišćanina, jer mogu da šire snažan uticaj u prilog pravoj religiji, ali one moraju da budu posvećene Bogu, jer inače ostaju u službi zla. Mnogi ljudi odnegovanog intelekta i prijatnih manira, koji se nikada ne bi ponizili da učine nešto što bi u javnosti bilo ocenjeno kao nemoralno delo, predstavljaju samo uglađena oruđa u sotoninim rukama. Podmukao, varljivi karakter njihovog uticaja i primera pretvaraju ih u mnogo opasnije neprijatelje Hristovog dela, nego što su to ljudi bez znanja i obrazovanja.
Solomun je iskrenom molitvom i oslanjanjem na Boga stekao mudrost koja je izazivala čuđenje i divljenje sveta. Međutim, kada se odvojio od Izvora svoje snage, i kada je, oslanjajući se na sebe, pošao dalje, pao je kao žrtva iskušenja. U tim trenucima čudesne sposobnosti darovane najmudrijem od svih vladara samo su doprinele da postane još uspešnije oruđe u rukama neprijatelja duša.
Iako se sotona neprestano trudi da iz njihovih misli izbriše tu činjenicu, hrišćani nikada ne smeju zaboraviti da njihov »rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarstvima i vlastima i s upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba«. (Efescima 6,12) Ovo nadahnuto upozorenje odjekuje kroz vekove sve do našeg vremena: »Budite trezni i pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere!« (1. Petrova 5,8) »Obucite se u sve oružje Božje da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga!« (Efescima 6,11)
Od Adamovog vremena pa sve do naših dana, naš veliki neprijatelj služio se svojom snagom da tlači i uništava. Sada sprema svoj poslednji pohod protiv Crkve. Svi koji žele da slede Isusa sukobiće se s tim nemilosrdnim protivnikom. Ukoliko hrišćani više slede svoj božanski Uzor, to će sigurnije postajati cilj sotoninih napada. Svi koji se aktivno uključe u Božje delo, koji se trude da razobliče prevare Zloga i ljudima objave Hrista, moći će da se pridruže Pavlovom svedočenju u kome govori o služenju Gospodu u poniznosti uma svojega, u mnogim suzama i iskušenjima.
Sotona je napadao Hrista svojim najžešćim i najpodmuklijim iskušenjima, ali je bio pobeđen u svakom sukobu. Te bitke vođene su za naše dobro, te pobede i nama omogućuju da pobedimo. Hristos će dati snagu svakome koji je bude tražio. Sotona nikoga ne može da pobedi bez njegovog pristanka. Kušač nema moći da upravlja čovekovom voljom ili da dušu primora na greh. On može da nas muči, ali nije u stanju da nas uprlja. On može da izazove duboko očajanje, ali ne i posrnuće u greh. Činjenica da je Hristos pobedio treba i Njegove sledbenike da nadahne hrabrošću da se muški bore u ratu protiv greha i sotone.
