U Južnoj Americi, usred divljaštva i verske zatucanosti, Manuel de Lakunca, španski jezuita, našao je načina da se približi Bibliji i otkrije istinu o Hristovom skorom dolasku. Pokrenut da objavi opomenu, a želeći da izbegne rimsku cenzuru, objavio je svoje poglede pod pseudonimom »Rabi Ben-Ezra«, predstavljajući sebe kao obraćenog Jevrejina. Lakunca je živeo u osamnaestom stoleću, ali je tek 1825. godine njegova knjiga, koja je nekako doprla do Londona, bila prevedena na engleski jezik. Njeno izdavanje poslužilo je da ojača interesovanje za drugi Hristov dolazak, koje je već postojalo u Engleskoj.
Ovu doktrinu još u osamnaestom veku propovedao je Bengel, propovednik Evangeličke crkve i ugledni biblijski teolog i kritičar. Zaokružujući svoje obrazovanje, Bengel se posvetio »proučavanju teologije, kojoj je njegov ozbiljni i duboko religiozni duh, ojačan i ranim vaspitanjem i disciplinom, prirodno naginjao. Kao i ostali mladi ljudi ozbiljnog karaktera pre i posle njega, morao je da se bori sa sumnjama i teškoćama verske prirode, i sam se sa dubokim, osećanjima priseća »mnogih strela koje su probadale njegovo jadno srce, i doprinosile da teško podnosi svoju mladost«. Kada je postao član konzistorije u Virtembergu, zastupao je ideju verske slobode. »Dok je isticao prava i prednosti Crkve, bio je i branilac svake razumne slobode koja bi bila garantovana onima koji su se osećali vezani zahtevima svoje savesti da istupe iz njenog zajedništva.« (Encyclopaedia Britannica, 9th ed. art »Bengel«) Pozitivne posledice ove politike i sada se osećaju u njegovoj rodnoj provinciji.
Dok je pripremao propoved prema tekstu iz Otkrivenja 21. poglavlje za adventnu nedelju, videlo o drugom Hristovom dolasku obasjalo je njegov um. Proročanstva iz Otkrivenja postala su mu jasna kao nikada do tada. Obuzet svešću o veličanstvenom značenju i neograničenoj slavi prizora koje prorok opisuje, bio je prinuđen da neko vreme prestane da razmišlja o njima. Međutim, kada je izašao na propovedaonicu, oni su mu se ponovo pojavili pred očima, u svoj svojoj živopisnosti i snazi. Od toga vremena potpuno se posvetio proučavanju proročanstava, posebno onih iz Otkrivenja, i uskoro je stekao uverenje da ona svedoče o blizini Hristovog dolaska. Vremenski okvir u koji je stavio drugi dolazak razlikovao se samo za nekoliko godina od onoga koji je kasnije prihvatio Miler.
Bengelovi spisi proširili su se po svim hrišćanskim zemljama. Njegova gledišta bila su skoro opšte prihvaćena u njegovoj državi, u Virtembergu, a delimično i u drugim delovima Nemačke. Pokret je nastavio da se širi i posle njegove smrti, pa se vest o drugom dolasku istovremeno propovedala u Nemačkoj i u drugim zemljama u kojima je zaokupljala pažnju ljudi. U ranijim vremenima neki vernici preselili su se u Rusiju u kojoj su obrazovali svoje naseobine, pa se verovanje u skori Hristov dolazak sve do sada održalo u nemačkim evangeličkim crkvama u toj zemlji.
Svetlost je zasijala i u Francuskoj i Švajcarskoj. U Ženevi, u kojoj su Farel i Kalvin širili istine koje je zastupala reformacija, Luj Gosen počeo je da propoveda vest o drugom Hristovom dolasku. Dok je još bio u školi, Gosen se suočio s duhom racionalizma koji je prožimao Evropu tokom poslednjeg dela osamnaestog stoleća i prvih godina devetnaestog; i zato kada je započeo propovedničku službu ne samo da nije znao za pravu veru, već je bio sklon skepticizmu. Međutim, još od mladosti, Gosena je posebno privlačilo proučavanje proročanstava. Pošto je pročitao Rolinsovu »Istoriju staroga veka«, njegovu pažnju privuklo je drugo poglavlje Knjige proroka Danila. Bio je zadivljen izuzetnom tačnošću kojom se ispunilo ovo proročanstvo, što se moglo videti iz zapisa ovog istoričara. Bio je to dokaz nadahnutosti Biblije koji mu je poslužio kao sidro usred opasnosti kasnijih godina. Racionalistička učenja nisu ga više privlačila, pa je proučavajući Pismo i tražeći jasnija saznanja, posle nekog vremena stekao pravu veru.
Nastavljajući da proučava proročanstva, došao je do uverenja da je Gospodnji dolazak pred vratima. Zadivljen svečanošću i važnošću te velike istine, poželeo je da je objavi drugim ljudima, međutim, sveopšte verovanje da su Danilova proročanstva tajanstvena i nerazumljiva, predstavljalo je snažnu prepreku na tom putu. Konačno je odlučio, kao Farel pre njega dok je propovedao Jevanđelje u Ženevi, da počne da radi sa decom, nadajući se da će preko njih zainteresovati i roditelje.Govoreći o nameri koju je želeo da ostvari tim poduhvatom, rekao je: »Da se razumemo, ne zato što sam smatrao da je ta istina manje važna, već upravo zato što sam je visoko cenio, želeo sam da je objavim u tom lako razumljivom obliku, da se prvo obratim deci. Želeo sam da me ljudi čuju, a plašio sam se da me neće čuti ukoliko se budem prvo obratio odraslima!« »Odlučio sam da prvo izađem pred najmlađe. Okupio sam decu oko sebe. Ukoliko se grupa bude povećavala, ukoliko se bude videlo da deca slušaju, da su zadovoljna, zainteresovana, da razumeju temu i da su u stanju da je objasne, bio sam siguran da ću uskoro obrazovati i drugu grupu, i da će i odrasli, sa svoje strane, uvideti da se isplati sedeti i proučavati. Kada to budem postigao, bitka će biti dobijena.« (L. Gaussen, Daniel the Prophet, vol. 2, Preface)(nastavlja se)
