U proročkoj vesti prvog anđela iz 14. poglavlja Otkrivenja nagovešteno je da će zahvaljujući objavljivanju poruke o skorom Hristovom dolasku nastupiti veliko versko probuđenje. Opisan je anđeo koji leti »posred neba, koji imaše večno Jevanđelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakome plemenu, i jeziku, i kolenu, i narodu«. Taj anđeo je govorio »velikim glasom«: »Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda njegova; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju, i more i izvore vodene.« (Otkrivenje 14,6.7)
Veoma je značajan podatak da je jednom anđelu poveren zadatak da objavi ovu opomenu. Božanska mudrost je htela da neporočnošću, slavom i silom nebeskog vesnika prikaže uzvišeni karakter dela koje prema ovoj poruci treba da se obavi, ali i silu i slavu koje će ga pratiti. Anđelov let »posred neba«, »veliki glas« kojim je poruka objavljena i njeno upućivanje »onima koji žive na zemlji«, svim plemenima i jezicima, kolenima i narodima, pokazuje brzinu i globalni karakter pokreta.
Vest osvetljava vreme nastajanja tog pokreta. Objavljeno je da on treba da bude deo »večnog Jevanđelja«, i da će najaviti početak suda. Poruka o spasenju propovedala se tokom svih vremena, ali ova vest je deo Jevanđelja koje treba da se objavljuje jedino u poslednje vreme, jer će samo tada biti istina da je čas suda zaista došao! Proročanstva opisuju niz događaja koji se smenjuju sve do početka suda. To se posebno odnosi na Knjigu proroka Danila. Međutim, Danilo je upravo onaj deo svoje knjige koji se odnosi na poslednje vreme, morao da zapečati »do poslednjeg vremena«. Sve dok ne budemo stigli do vremena posletka, vest o sudu će se objavljivati, jer je utemeljena na ispunjenju ovih proročanstava. Ali, u vremenu posletka, kaže prorok, »mnogi će pretraživati i znanje će se umnožiti«. (Danilo 12,4)
Apostol Pavle upozorio je Crkvu da u njegovo vreme ne očekuje Hristov dolazak. On ovako poručuje: »Da vas niko ne prevari nikakvim načinom, jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli!« (2. Solunjanima 2,3) Dolazak našeg Gospoda možemo očekivati, tek posle velikog otpada i dugog razdoblja vladavine »čoveka bezakonja«. »Čovek bezakonja« koji je nazvan i »tajna bezakonja« i »sin pogibli« i »bezakonik« predstavlja papstvo, koje je trebalo, kao što je u proročanstvu najavljeno, da zadrži prevlast 1260 godina. To razdoblje završeno je 1798. godine. Tek posle isteka ovog vremena mogao se očekivati Hristov dolazak, jer i Pavle svojom opomenom pokriva svo vreme postojanja hrišćanstva sve do 1798. godine. Tek posle isteka ovoga vremena treba da se propoveda vest o Hristovom drugom dolasku.
Nikada u toku prošlih vremena nije bila objavljivana takva vest. Pavle je, kao što smo videli, nije propovedao; on je svojoj braći ukazivao na tada daleku budućnost kao na vreme Hristovog dolaska. Reformatori je nisu objavljivali. Martin Luter je vreme suda stavljao u budućnost, oko tri stotine godina posle svoga vremena. Međutim, posle 1798. godine, Knjiga proroka Danila bila je otpečaćena, poznavanje proročanstava se povećalo, a mnogi su počeli da objavljuju svečanu poruku o blizini suda.
Kao i velika reformacija u šesnaestom stoleću, pokret koji je najavljivao blizinu Hristovog dolaska nastao je istovremeno u mnogim hrišćanskim zemljama. U Evropi i Americi, ljudi vere i molitve počeli su da proučavaju proročanstva i da, prateći nadahnute izveštaje, pronalaze uverljive dokaze da je kraj svemu pred vratima. U raznim zemljama nastale su usamljene grupe hrišćana, koji su, jedino zahvaljujući proučavanju Pisma, stekli uverenje da se Spasiteljev dolazak približio.Godine 1821, tri godine pošto je Miler uobličio tumačenje proročanstava koja su ukazivala na vreme suda, dr Jozef Volf, »misionar upućen celome svetu«, počeo je da objavljuje skori Gospodnji dolazak. Volf je rođen u Nemačkoj, u jevrejskoj porodici, a njegov otac bio je jevrejski rabin. Još kao vrlo mlad, osvedočio se u verodostojnost hrišćanske religije. Obdaren aktivnim, istraživačkim duhom željno je slušao razgovore koje su u kući njegovog oca vodili pobožni Jevreji, koji su se svakodnevno okupljali da razmatraju nade i očekivanja svoga naroda, slavu Mesije koji će doći i obnavljanje Izrailja. Jednoga dana, kada je čuo da je spomenuto ime Isus iz Nazareta, dečak je upitao ko je taj čovek. »Jevrejin velikih sposobnosti«, glasio je odgovor, »ali, pošto se izdavao za Mesiju, jevrejski sud osudio ga je na smrt!« Dečak je nastavio da postavlja pitanja: »A zašto je Jerusalim razoren i zašto smo u izgnanstvu?« »Nažalost, nažalost«, odgovorio je njegov otac, »zato što su Jevreji poubijali proroke!« U dečakovim mislima odmah se pojavila sumnja: »Možda je i Isus bio prorok, a Jevreji su Ga ubili, iako je bio nevin!« (Travels and Adventures of the Rev. Joseph Wolff, vol. 1, p. 6) Ovo osećanje bilo je tako snažno da je često, iako mu je bilo zabranjeno da ulazi u hrišćansku bogomolju, stajao na njenom ulazu i slušao propovedanje. (nastavlja se)
