Tako i duša mrtva u prestupima i gresima dobija život preko veze sa Hristom. Ta veza uspostavlja se verom u Njega kao ličnog Spasitelja. Grešnik sjedinjuje svoju slabost sa Hristovom snagom, svoju prazninu sa Hristovom puninom, svoju nepostojanost sa Hristovom postojanom moći. Tada on ima Hristov um. Hristova ljudska priroda je božansku prirodu. Tako silom Svetoga Duha čovek postaje učesnikom u božanskoj prirodi. On je prihvaćen u Ljubljenom.
Ta zajednica sa Hristom, jednom uspostavljena, mora se održavati. Hristos kaže: »Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i vi ako meni ne budete.« To nije nikakav slučajni dodir, nikakva povremena veza. Loza postaje deo život čokota. Prenošenje života, snage i rodnosti sa čokota na loze je neometano i stalno. Loza ne može živeti odvojena od čokota. Tako i vi, kaže Isus, ne možete živeti bez mene. Život koji ste primili od Mene može se sačuvati samo stalnom zajednicom. Bez Mene ne možete savladati nijedan greh ili se odupreti ijednom iskušenju.
»Budite u meni i ja ću u vama.« Biti u Hristu znači stalno primanje Njegovog Duha, znači život potpunog predanja Njegovoj službi. Kanali koji povezuju čoveka i Njegovog Boga moraju da budu stalno otvoreni. Kao što loza stalno crpi sok sa životodavnog čokota, tako se i mi trebamo čvrsto držati Isusa i verom primiti od Njega silu i savršenstvo Njegovog karaktera.
Koren šalje hranu preko loze do najudaljenije grančice. Tako i Hristos prenosi reke duhovne sile do svakog vernika. Dok je duša sjedinjena sa Hristom, ne postoji opasnost da uvene ili propadne.
Život čokota pokazaće se u divnom plodu na lozama. »I koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod«, rekao je Isus, »jer bez mene ne možete činiti ništa.« Ako živimo verom u Božjeg Sina u našem životu pokazaće se rodovi Duha i nijedan neće nedostajati.
»Otac je moj vinogradar: svaku lozu na meni koja ne rađa roda otseći će je.« Dok je mladica samo spolja povezana s lozom, ne može postojati životna veza. U tom slučaju nema rasta niti plodnosti. Tako može postojati samo prividna veza sa Hristom, bez stvarne zajednice s Njim kroz veru. Ispovedanje vere dovodi ljude u crkvu, ali karakter i ponašanje pokazuju da li su oni u vezi sa Hristom. Ako ne donose nikakav rod, oni su nerodne loze. Njihovo odvajanje od Hrista podrazumeva njihovu potpunu propast koja je prikazana osušenom lozom. »Ko u meni ne ostane«, kaže Hristos, »izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti i spaliti.«
»I svaku koja rađa rod očistiće je da više roda rodi.« Od izabrane dvanaestorice koji su pratili Isusa, jednog kao osušenu lozu uskoro je trebalo odstraniti, a ostali će morati proći ispod orezivačkog noža gorkih iskušenja. Sa svečanom nežnošću Isus je objasnio nameru vinogradara. Orezivanje će izazvati bol, ali Otac je taj koji upotrebljava nož. On ne radi nemilostivom rukom ili ravnodušnim srcem. Postoje loze koje se vuku po tlu i zato ih treba odvojiti od zemaljske potpore prema nebu i pronađu svoju potporu u Bogu. Suvišno lišće koje izvlači životni sok iz ploda, mora se odstraniti. Bujno izrasli delovi biljke moraju se odseći da bi omogućili prodor zracima Sunca pravde. Vinogradar odseca štetne izdanke da bi plod bio bogatiji i obilniji.
»Tim će se otac moj proslaviti«, rekao je Hristos, »da rod mnogi rodite.« Bog želi da preko vas pokaže svetost, dobrotu i milostivost svog karaktera. Ipak, Spasitelj ne nalaže apostolima da naporno rade da bi doneli rod. (nastavlja se)
