Nebesko Svetilište, u kome Isus služi na nas, predstavlja veliki original, dok je Svetilište, koje je načinio Mojsije, samo kopija. Bog je svojim Duhom nadahnuo graditelje tog zemaljskog Svetilišta. Umetnička veština, pokazana prilikom njegove izgradnje, u stvari je bila izraz božanske mudrosti. Zidovi su izgledali kao da su načinjeni od zlata, i odsjajivali su na sve strane svetlost sedam žižaka zlatnog svećnjaka. Sto sa postavljenim hlebovima i kadioni oltar blistali su kao uglačano zlato. Raskošna zavesa koja je predstavljala tavanicu, izvezena likovima anđela u plavoj, purpurnoj i skerletnoj boji, povećavala je lepotu prizora. Iza druge zavese nalazila se Šekina, vidljivo otkrivenje Božje slave, pred kojom je mogao da stoji i ostane živ jedino poglavar sveštenički.
Neuporediva raskošnost zemaljskog Svetilišta otkrivala je ljudskom pogledu slavu nebeskog Hrama u kome Hristos, naš Zastupnik, služi za nas pred Božjim prestolom. Boravište Cara nad carevima, u kome Njemu služe hiljade hiljada i deset hiljada puta po deset hiljada stoje pred Njim (Danilo 7,10), taj Hram, ispunjen slavom večnoga prestola, u kome serafimi, njegovi blistavi čuvari, zaklanjaju svoje lice u znak obožavanja, mogao je u najveličanstvenijoj građevini koju su ikada podigle ljudske ruke naći samo bledi odraz svoje neizmernosti i slave. Ipak, zemaljsko Svetilište otkrivalo je zajedno sa svojim službama, važne istine o nebeskom Svetilištu i o velikom delu koje se u njemu obavlja za spasenje čoveka.
Sveta mesta u nebeskom Svetilištu bila su predstavljena svetinjom i svetinjom nad svetinjama zemaljskog Svetilišta. Kada je apostolu Jovanu u viđenju bilo omogućeno da pogleda Božji hram na Nebu, ugledao je »sedam žižaka ognjenih koji su goreli pred prestolom«. (Otkrivenje 4,5) Video je i anđela koji je imao »kadionicu zlatnu, a beše mu dano mnogo tamjana da da molitvama svih svetih na oltar zlatni pred prestolom«. (Otkrivenje 8,3) Proroku je ovde bilo dozvoljeno da vidi prvo odeljenje u nebeskom Svetilištu; i ugledao je »sedam žižaka ognjenih« i »zlatni oltar«, koji su bili predstavljeni zlatnim svećnjakom i kadionim oltarom u zemaljskom Svetilištu. I zatim, »otvori se crkva Božja na Nebu« (Otkrivenje 11,19) i on je dobio priliku da pogleda iza unutrašnje zavese, u svetinju nad svetinjama. Tu je video »kovčeg zaveta Njegova«, predstavljen svetim kovčegom koji je Mojsije načinio da se u njemu čuva Božji zakon.
Tako su oni koji su proučavali ovu temu pronašli pouzdan dokaz da postoji nebesko Svetilište. Mojsije je načinio zemaljsko Svetilište po ugledu na sliku koja mu je bila pokazana. Pavle kaže da mu je uzor bilo pravo Svetilište na Nebu. A Jovan svedoči da je zaista video to nebesko Svetilište.
U Hramu na Nebu, u Božjem boravištu, Njegov presto utemeljen je na pravdi i sudu. U svetinji nad svetinjama nalazi se Njegov zakon, veliko merilo pravednosti prema kome se ocenjuje celokupno čovečanstvo. Kovčeg u kome se čuvaju ploče Zakona pokriven je sedištem milosti, pred kojim Hristos prinosi svoju krv za grešnike. Na taj način predstavljeno je sjedinjenje pravde i milosti u planu za otkupljenje čoveka. Ovo sjedinjenje mogla je da zamisli jedino beskrajna mudrost i ostvari jedino beskrajna sila, to sjedinjenje celo Nebo ispunjava divljenjem i obožavanjem. Heruvimi u zemaljskom Svetilištu, koji sa strahopoštovanjem gledaju prema prestolu milosti, pokazuju kakvom zainteresovanošću nebeska vojska prati delo otkupljenja. To je tajna milosti u koji bi i anđeli želeli da zavire – da Bog može biti pravedan, iako opravdava grešnika koji se kaje i obnavlja svoj odnos sa grešnim rodom, da je Hristos mogao da se ponizi da iz ambisa propasti podigne nebrojeno mnoštvo i da ga odene u čistu odeću svoje pravednosti, da ga sjedini s anđelima koji nikada nisu pali i da zauvek boravi u Božjoj prisutnosti.
Hristovo delo u ulozi čovekovog Posrednika opisano je u prekrasnom proročanstvu koje je zapisao prorok Zaharija u kome Božji sluga govori o Njemu kao o Biću »kojemu je ime Klica«. Prorok kaže: »Jer će On sagraditi crkvu Gospodnju, i nosiće slavu, i sedeće i vladati na svom prestolu, i biće sveštenik na prestolu svome, i savet mirni biće među obema.« (Zaharija 6,12.13)(nastavlja se)
