Božji sudovi pohodiće one koji pokušavaju da tlače i uništavaju Njegov narod. Njegovo beskrajno strpljenje prema bezakonicima kao da je osmelilo ljude da prestupaju Njegov zakon, ali njihova kazna time neće biti ništa manje izvesna i strašna, iako je tako dugo odlagana. »Jer će Gospod ustati kao na gori Ferasimu, razgneviće se kao u dolu gavaonskom, da učini delo svoje, neobično delo svoje, da dovrši posao svoj, neobični posao svoj.« (Isaija 28,21) Za našeg milostivog Boga delo kažnjavanja je neobično delo. »Tako bio ja živ, govori Gospod, Gospod, nije Mi milo da umre bezbožnik.« (Jezekilj 33,11) Gospod je »milostiv, žalostiv, spor na gnev, i obilan milosrđem i istinom… oprašta bezakonja i nepravde i grehe«. Ipak, »nikako ne pravda krivca«. »Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom… koji ne pravda krivoga.« (Naum 1,3; 2. Mojsijeva 34,6.7) On će strašnim pravednim kaznama odbraniti autoritet svog pogaženog Zakona. Oštrina kazne koja čeka prestupnika može se oceniti i prema Gospodnjem oklevanju da je izvrši. Narod s kojim je imao toliko strpljenja, i koga neće udariti sve dok se na Njegovom računu ne napuni mera njegovog bezakonja, konačno će popiti čašu božanskog gneva nepomešanog s milošću.
Kada Hristos bude završio svoju posredničku službu u nebeskom Svetilištu, nepomešani gnev, kojim je zaprećeno onima koji se klanjaju zveri, njenoj ikoni i primaju njen žig (Otkrivenje 14,9) biće izliven. Zla, izlivena na Egipat, u vreme Božje pripreme da izbavi Izrailj, bila su slična onim još strašnijim i sveobuhvatnijim koja će se izliti na svet neposredno pre konačnog izbavljenja Božjeg naroda. Pisac Otkrivenja, opisujući ova strašna zla, ovako govori: »I postaše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zverin i koji se klanjaju ikoni njezinoj.« I more »posta kao krv u mrtvaca i svaka duša živa umre u moru«. »I treći anđeo izli čašu svoju na reke i na izvore vodene, i posta krv.« Iako su ove kazne zaista strašne, Božja pravednost je potpuno shvatljiva. Božji anđeo objavljuje: »Pravedan si Gospode, koji jesi i koji beše, i svet, što si ovo sudio, jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju, jer su zaslužili.« (Otkrivenje 16,2-6) Osuđujući pripadnike Božjeg naroda na smrt, oni su navukli na sebe krivicu za njihovu krv, odnosno kao da su je sami svojim rukama prolili. Hristos je na isti način Jevreje svoga vremena proglasio krivima za krv svetih ljudi koja je bila prolivena sve od Aveljevog vremena, jer su bili nadahnuti istim duhom kao i ubice proroka.
Sunce je u zlu koje sledi, dobilo snagu »da žeže ljude ognjem. I opališe se ljudi od velike vrućine« (Otkrivenje 16,8.9) Proroci ovako opisuju stanje na Zemlji u to strašno vreme: »Opuste polje, tuži zemlja, jer je potrveno žito.« »Sva drveta poljska posahnuše, jer nesta radosti među sinovima ljudskim.« »Seme istrunu pod grudama svojim, puste su žitnice.« »Kako uzdiše stoka, kako su se smela goveda, jer nemaju paše… usahnuše potoci vodeni, i oganj sažeže paše u pustinji.« »I pesme će crkvene biti ridanje u onaj dan, govori Gospod, biće mnoštvo mrtvih telesa, koja će se svuda ćuteći pobacati.« (Joilo 1,10-12. 17-20; Amos 8,3)
Ova zla nisu sveopšta, jer bi stanovnici Zemlje bili potpuno istrebljeni. Međutim, ipak će biti najstrašnija od svih koja su ikada zadesila smrtne ljude. Svi sudovi nad ljudima, pre završetka vremena milosti, bili su pomešani s milošću. Hristova posrednička krv štitila je grešnike od pune mere kazne za njihove krivice, ali gnev nepomešan s milošću biće izliven na sudu.
Mnogi će u taj dan poželeti zaštitu Božje milosti koju su tako drugo prezirali. »Gle, idu dani, govori Gospod Gospod, kada ću pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žeđ vode, nego slušanja reči Gospodnjih. I potucaće se od mora do mora, i od severa do istoka trčaće tražeći reč Gospodnju i neće je naći.« (Amos 8,11.12)
Ni pripadnici Božjeg naroda neće biti oslobođeni patnji, ali iako progonjeni i zlostavljani, iako će trpeti oskudicu i stradati zbog nestašice hrane, neće biti prepušteni propasti. Onaj isti Bog koji se postarao za Iliju, neće zapostaviti nijedno od svoje požrtvovne dece. Onaj koji broji svaku vlas na njihovoj glavi postaraće se za njih, i u vreme gladi biće nahranjeni. Dok bezakonici budu umirali od gladi i bolesti, anđeli će štititi pravedne i zadovoljavati njihove potrebe. Onome koji »hodi pravedno« upućeno je obećanje: »Hleb će mu se davati, vode mu se neće premicati!« »Siromahe i uboge koji traže vode a nje nema, kojima se jezik osušio od žeđi, njih ću uslišiti Ja Gospod, Ja Bog Izrailjev neću ih ostaviti!« (Isaija 33,15.16; 41,17) (nastavlja se)
