Sotoni, osim toga, neće biti dozvoljeno da podražava način Hristovog dolaska. Spasitelj je opomenuo svoje sledbenike na prevare u tom smislu, i jasno prorekao način svog drugog dolaska.
»Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa, da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane… Ako vam, dakle, reku: evo ga u pustinji, ne izlazite, evo ga u sobama, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti i dolazak Sina čovečijega.« (Matej 24,24-31; 25,31; Otkrivenje 1,7; 1. Solunjanima 4,16.17) Ovaj dolazak, prema tome, niko neće moći da podražava. On će biti vidljiv svima – gledaće ga ceo svet.
Samo oni koji su marljivo proučavali Pisma i koji su stekli ljubav prema istini biće zaštićeni od ove snažne obmane koja će zarobiti svet. Svedočenje Biblije pomoći će im da prepoznaju prerušenog varalicu. Za sve ljude nastupiće vreme probe. Rešetanje, izazvano ovim kušanjem, pokazaće ko su istinski hrišćani. Da li su pripadnici Božjeg naroda već sada tako čvrsto utemeljeni na Njegovoj Reči da se neće povesti ni za svedočenjem svojih čula? Hoće li se, u takvoj krizi, držati Biblije i samo Biblije? sotona će ih, ako bude moguće, sprečiti da se pripreme da opstanu u onaj dan. On će delovati s ciljem da im zakrči put, da ih uhvati u mrežu zemaljskog blaga, da ih navede da prihvate teške, zamorne odgovornosti, da svoje srce preopterete brigama ovoga sveta i da ih dan probe iznenadi kao lupež.
Pošto će dekret koji će različiti hrišćanski vladari izdati protiv onih koji drže Božje zapovesti, uskratiti ovim ljudima zaštitu vlasti i predati ih u ruke onima koji žele njihovo uništenje, pripadnici Božjeg naroda napustiće gradove i sela i okupiti se kao grupe na najusamljenijim i najzabačenijim mestima. Mnogi će naći utočište u planinskim oblastima. Kao i hrišćani iz pijemontskih dolina, oni će od visokih predela na Zemlji učiniti svoja svetilišta i zahvaljivati Bogu na »utočištu na stenama«. (Isaija 33,16) Međutim, mnogi pripadnici svih naroda i svih klasa, poštovani i prezreni, bogati i siromašni, beli i crni, biće bačeni u najnepravednije i najsurovije okove. Božji izabranici će provoditi teške dane, vezani u lance, iza zatvorskih rešetaka, osuđeni da budu ubijeni, neki prepušteni da umru od gladi u mračnim, odvratnim tamnicama. Nijedno ljudsko uho neće biti spremno da čuje njihove vapaje; nijedna ljudska ruka gotova da im pruži pomoć.
Hoće li Gospod zaboraviti svoj narod u ovom teškom času? Da li je zaboravio vernog Noja, kada je svojim sudovima pohodio pretpotopni svet? Da li je zaboravio Lota, kada je oganj padao s neba da zatre gradove u ravnici? Da li je zaboravio Josifa okruženog idolopoklonicima u Egiptu? Da li je zaboravio Iliju, kada mu je Jezavelja zapretila zakletvom da će podeliti sudbinu Valovih proroka? Da li je zaboravio Jeremiju u mračnoj i odvratnoj jami njegove tamnice? Da li je zaboravio trojicu mladića u raspaljenoj peći? Ili Danila u jami lavovskoj?
»Ali Sion reče: ostavi me Gospod, zaboravi me Gospod. Može li žena zaboraviti porod svoj, da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, Ja neću zaboraviti tebe! Gle, na dlanovima sam te izrezao.« (Isaija 49,14-16) Gospod nad vojskama kaže: »Jer ko tiče u vas, tiče u zenicu oka Njegova!« (Zaharija 2,8)
Iako ih neprijatelji mogu zatvoriti u tamnicu, tamnički zidovi ne mogu prekinuti vezu između njihove duše i Hrista. Onaj koji vidi sve njihove slabosti, koji je upoznat sa svakom njihovom nevoljom, stoji iznad svih zemaljskih sila; anđeli će dolaziti k njima u njihove usamljeničke ćelije, donoseći svetlost i mir sa Neba. Zatvor može izgledati kao palata, jer u njemu borave bogati verom, mračni zidovi mogu biti obasjani nebeskom svetlošću kao u vreme kada su se Pavle i Sila molili i pevali ponoćnu hvalu u tamnici u Filibi. (nastavlja se)
