Hrišćani po imenu, koji će se nespremni uključiti u taj poslednji strašni sukob, priznaće, u svom očajanju svoje grehe rečima punim užasnog straha, dok će se bezakonici naslađivati njihovim mukama. Ova priznanja biće veoma slična priznanjima koje su dali Isav i Juda. Oni koji će ih činiti, jadikovaće zbog posledica prestupa, a ne zbog svoje krivice. Oni neće osetiti nikakvu istinsku skrušenost, niti odvratnost prema zlu. Oni će svoj greh priznati iz straha od kazne, i kao nekada faraon, vratiće se svom protivljenju Nebu čim kazna bude povučena.
Jakovljev slučaj predstavlja i dokaz da Bog neće odbaciti one koji su bili prevareni, iskušani i navučeni na greh, a koji su Mu se vratili u iskrenom pokajanju. Sotona se trudi da uništi ove ljude, ali Bog šalje svoje anđele da ih teše i štite u vreme opasnosti. Sotonini napadi biće surovi i odlučni, njegove obmane strašne, ali Gospodnje oko je nad svojim narodom i Njegove uši slušaju njegovu viku. Njihove muke su velike, plamen ognjene peći kao da će ih već zahvatiti, ali će ih Veliki Livac izvesti iz nevolje kao zlato očišćeno u ognju. Božja ljubav prema svojoj deci isto je tako snažna i nežna u vreme njihovih najtežih nevolja kao što je bila u sunčanim danima njihovog najvećeg blagostanja, međutim bilo je neophodno da prođu kroz ognjenu peć, njihova svetovnost morala je da izgori da bi se Hristov lik u njima savršeno odrazio.
Vreme nevolje i straha koje nam predstoji zahteva veru koja će biti u stanju da izdrži umor, odlaganje i glad – veru koja se ni u najtežoj probi neće pokolebati. Vreme probe obećano je svima da bi mogli da se pripreme za to doba. Jakov je pobedio zato što je bio istrajan i odlučan. Njegova pobeda dokaz je moći istrajne molitve. Svi koji se oslanjaju na Božja obećanja, kao što je to on učinio, koji budu ozbiljni i istrajni kao što je on bio, uspeće kao što je on uspeo. Oni koji nisu spremni da se odreknu sebe, da se bore sa Bogom, da se mole dugo i ozbiljno za Njegove blagoslove, neće ih ni dobiti. Boriti se sa Bogom – koliko je malo onih koji znaju šta to znači! Koliko je malo onih koji su ikada izašli pred Boga s dubokom čežnjom koja je snažno pokrenula sve snage njihovog bića! Kada talasi očajanja, koje nikakve reči ne mogu izraziti, preplave dušu molitelja, kako su retki oni koji se s nepokolebljivom verom oslanjaju na Božja obećanja!
Oni koji sada pokazuju tako malo vere nalaze se u velikoj opasnosti da pokleknu pod snagom sotonskih obmana i dekreta koji će izvršiti nasilje nad savešću. Ako uspeju da izdrže probu, upašće u još veće očajanje i strah u vreme velike nevolje, jer nisu stekli naviku da se oslanjaju na Boga. Pouke o veri koje nisu usvojili na vreme, biće prisiljeni da nauče pod strašnim pritiskom obeshrabrenja.
Sada moramo upoznati Boga stavljajući na probu Njegova obećanja. Anđeli beleže svaku iskrenu i ozbiljnu molitvu. Bilo bi mnogo bolje da se odreknemo svojih sebičnih zadovoljstava, negoli da zanemarimo vezu sa Bogom. Najdublje siromaštvo, najveće samoodricanje, uz Njegovo odobravanje, bolje je od bogatstva, časti, udobnosti i prijateljstva bez Njega. Moramo naći vremena za molitvu. Ukoliko svojim mislima dozvolimo da budu obuzete svetovnim interesima, Gospod nam može dati neophodno vreme udaljujući od nas naše idole u obliku zlata, naših kuća, našeg plodnog zemljišta.
Mladi nikada ne bi bili navedeni greh kada bi odbijali da pođu bilo kojim putem osim onim za koji mogu zatražiti Božji blagoslov. Kada bi se vesnici koji nose poslednju svečanu opomenu svetu molili za Božji blagoslov, ne hladno, ravnodušno i nemarno, već vatreno i sa verom, kao što je to činio Jakov, imali bi priliku da kažu: »Boga videh licem k licu i duša se moja izbavi!« (1. Mojsijeva 32,30) Nebo bi ih proglasilo knezovima, koji imaju snage da pobede u borbi sa Bogom i ljudima.
»Žalosno vreme kakvoga nikada nije bilo« uskoro će nastupiti, i nama će biti neophodno iskustvo koje sada još nemamo i koje mnogi zanemaruju da steknu. Često se događa da nevolje izgledaju mnogo strašnije dok ih očekujemo, ali to se ne odnosi na krizu koja je pred nama. Najživahnija mašta ne može da opiše pravu veličinu tog iskušenja. U vreme velike nevolje, svaka duša moraće da stoji sama za sebe pred Bogom. »Ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj (zemlji), tako Ja živ bio, govori Gospod, neće izbaviti sina ni kćeri, nego će svoje duše izbaviti pravdom svojom.« (Jezekilj 14,20) (nastavlja se)
