Sotona će kao što je uticao na Isava da krene protiv Jakova, pokrenuti i bezakonike da u vreme velike nevolje napadnu pripadnike Božjeg naroda. Kao što je optuživao Jakova, tako će podizati optužbe i protiv pripadnika Božjeg naroda. On celokupno čovečanstvo smatra svojim podanicima; samo mala grupa, koja drži Božje zapovesti, odupire se njegovoj nadmoći. Kada bi mogao da ih izbriše sa lica zemlje, njegova pobeda bila bi potpuna. On vidi da ih štite Božji anđeli, shvata da su im gresi oprošteni, ali ne zna da je njihov slučaj već rešen u nebeskom Svetilištu. On ima tačan izveštaj o gresima na koje ih je naveo, i u prenaglašenoj svetlosti predstavlja ih pred Bogom, ističući da su ti ljudi, u istoj meri kao i on, zaslužili da budu lišeni Božje naklonosti. On tvrdi da Gospod ne može ostati pravedan ukoliko njima oprosti grehe, a uništi njega i njegove anđele. Polaže pravo na njih kao na svoj plen i traži da mu budu predati u ruke da ih uništi.
Pošto sotona uporno optužuje pripadnike Božjeg naroda zbog njihovih greha, Gospod mu dozvoljava da ih izloži najtežim iskušenjima. Tako će njihovo poverenje u Boga, njihova vera i čvrstina biti stavljeni na surovu probu. Dok razmatraju prošlost, njihove nade se gase, jer u celom svom životu ne mogu da sagledaju mnogo dobra. Potpuno su svesni svojih slabosti i svoje nedostojnosti. Sotona zato pokušava da ih zastraši, ističući da je njihov slučaj beznadežan, da se mrlje njihove grešnosti nikada neće oprati. Nada se da će tako pokolebati njihovu veru i učiniti da popuste pred njegovim iskušenjima, da pogaze svoj zavet vernosti Bogu.
Iako će Božji narod biti okružen neprijateljima, koji će želeti da ga unište, bojazan koju će osećati neće biti strah od progonstva istine radi, njegovi pripadnici; plašiće se ustvari da se nisu pokajali za svaki svoj greh i da će tako, zbog neke svoje slabosti, propustiti da dožive ispunjenje Spasiteljevog obećanja: »Ja ću tebe sačuvati od časa iskušenja, koje će doći na sav vasioni svet!« (Otkrivenje 3,10) Kada bi sigurno znali da su im gresi oprošteni, ne bi se plašili ni mučenja ni smrti, ali ako se budu pokazali nedostojnim i ako budu izgubili život zbog neke svoje karakterne slabosti, onda bi Božje sveto ime bilo osramoćeno!
Sa svih strana slušaju o zaverama izdajnika, prate delovanje pobune, i tada se u njima javlja snažna želja, iskrena čežnja duše, da se taj veliki otpad već jednom završi, i da ljudskom bezakonju konačno dođe kraj. Međutim, dok traže od Boga da zaustavi delo pobune, okrivljuju sebe što nemaju dovoljno snage da se odupru i potisnu moćnu poplavu zla. Da su bar ulagali sve svoje sposobnosti u službu Hristu, da su bar išli napred iz snage u snagu, sotonske sile ne bi sada imale dovoljno moći da ih napadaju – to su misli koje proganjaju.
Oni muče svoje duše pred Gospodom, ukazujući da su se već dovoljno pokajali zbog mnogih greha koje su počinili i pozivaju se na Spasiteljevo obećanje: »Neka se uhvati za silu Moju da učini mir sa Mnom; i učiniće mir sa Mnom!« (Isaija 27,5) Njihova vera ne slabi zato što njihove molitve nisu odmah uslišene.
Iako podnose najveća strahovanja, užas i očajanje, ne prestaju da se mole. Oni se oslanjaju na Božju snagu kao što je nekada učinio Jakov oslanjajući na Anđela, jer i molitva njihove duše glasi:
»Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš!«
Da se Jakov nije pokajao za greh koji je učinio, kada je prevarom stekao pravo prvenaštva, Bog ne bi uslišio njegovu molitvu i ne bi milostivo sačuvao njegov život. Tako bi u vreme velike nevolje, i pripadnici Božjeg naroda bili pobeđeni da su gajili nepriznate grehe kojih su postali svesni u vreme borbe sa strahom i brigama; očajanje bi potkopalo njihovu veru i više ne bi imali smelosti da od Boga traže izbavljenje. Međutim, iako su duboko svesni svoje nedostojnosti, nemaju prikrivenih greha koji bi tek mogli da budu otkriveni. Njihovi gresi su se već pre toga pojavili na sudu i bili izbrisani, i zato ih se oni više ne sećaju.
Sotona mnoge navodi na pomisao da Bog ne obraća pažnju na čovekovu nevernost u manjim životnim pitanjima, ali On je u svom postupanju prema Jakovu pokazao da nikada ni na koji način neće odobriti ili otrpeti zlo. Sotona će pobediti sve koji pokušavaju da opravdaju ili prikriju svoje grehe, dozvoljavajući im da nepriznati i neoprošteni ostanu u nebeskim knjigama. Što je uzvišenije njihovo zvanje i viši položaj koji zauzimaju, to je strašnije njihovo ponašanje u Božjim očima i sigurnija pobeda njihovog velikog neprijatelja. Oni koji odlažu svoju pripremu za dan Gospodnji neće je ostvariti u vreme velike nevolje niti u bilo koje kasnije vreme. Slučaj svih takvih ljudi ostaje beznadežan. (nastavlja se)
