A onda će se pred uzdarhtalim mnoštvom pokazati završni prizori – strpljivi Paćenik koji korača prema Golgoti; Knez Neba koji visi na krstu, oholi sveštenici i podrugljiva gomila koji se smeju Njegovoj samrtnoj borbi, natprirodna tama, uskolebana zemlja, odvaljene stene, otvoreni grobovi, sve čime je bio obeležen trenutak kada je Otkupitelj sveta dao svoj život.
Strašni prizori su prikazani izgleda upravo onako kako su se i odigrali. Sotona, njegovi anđeli i njegovi podanici nemaju snage da odvrate pogled od slike koja prikazuje njihovo delo. Svaki učesnik seća se dela koje je učinio. Irod, koji je pobio nevinu decu u Vitlejemu s ciljem da uništi Cara Izrailjevog, podmukla Irodijada, na čijoj duši leži krv Jovana Krstitelja, slabi, prevrtljivi Pilat, podrugljivi vojnici, sveštenici i glavari, kao i gnevna gomila koja viče: »Krv Njegova na nas i na decu našu«, svi uviđaju veličinu svoje krivice. Uzaludno pokušavaju da se sakriju od božanskog dostojanstva Njegovog lica, koje sjajem nadmašuje slavu Sunca, dok otkupljeni stavljaju svoje krune pred Spasiteljeve noge, uzvikujući: »On je umro za mene!«
U otkupljenom mnoštvu nalaze se i Hristovi apostoli: hrabri Pavle, vatreni Petar, voljeni Jovan pun ljubavi, njihova iskrena braća, a s njima i mnoštvo mučenika; dok se izvan zidova, zajedno sa svim što je sramno i nečisto, nalaze oni koji su ih progonili, zatvarali i ubijali. Tu je Neron, okrutno i poročno čudovište, koji posmatra radost i oduševljenje onih koje je nekada mučio i u čijem je najtežem bolu nalazio sotonsko uživanje. I Njegova majka je prisutna da vidi rezultate svoga posla, da vidi kako su zloćudni pečat, koji je utisnula u karatker svoga sina i nesavladive strasti koje je svojim uticajem i primerom podržavala, doneli kao plod zločine od kojih je drhtao svet.
Tu su i papski sveštenici i prelati, koji su sebe proglašavali Hristovim predstavnicima, iako su se služili mučilištima, lomačama i tamnicama da ovladaju savešću Njegovog naroda. Tu su i oholi pontifeksi koji su sebe uzdizali iznad Boga i usuđivali se da menjaju zakon Najvišega. Ti samozvani crkveni oci moraće da polože račun pred Bogom, račun koji bi rado izbegli. Prekasno su uvideli da Sveznajući revnuje za svoj Zakon i da neće ni na koji način opravdati krivoga. Shvataju sada da Hristos izjednačava svoje interese s interesima svoga napaćenog naroda, i osećaju moć Njegovih reči: »Kada učiniste jednome od ove Moje najmanje braće, Meni učiniste!« (Matej 25,40)
Ceo grešni svet stoji pred Božjom sudijskom stolicom optužen da je izdao nebesku vlast. Grešnici nemaju nikoga da zastupa njihov slučaj, a presuda na večnu smrt zato im je izrečena.
Svima postaje jasno da plata za greh nije željena nezavisnost i večni život, već robovanje, propadanje, i smrt. Bezakonici vide šta su izgubili svojim pobunjeničkim životom. Oni su prezreli večnu i od svega pretežniju slavu, kada im je bila ponuđena, a kako im poželjna sada izgleda! »Sve to«, uzvikuje izgubljena duša, »mogla sam imati, ali odlučila sam da to udaljim od sebe! O, kakve li neshvatljive zaslepljenosti! Zamenila sam mir, sreću i čast za bedu, sramotu i očajanje!« Svi uviđaju da je njihovo isključenje sa Neba pravedno. Svojim životom oni kao da su govorili: »Ne želimo da taj Čovek (Isus) vlada nad nama!« Grešnici, kao u zanosu, prate krunisanje Božjeg Sina. U Njegovim rukama vide ploče Božjeg zakona, pravila koja su prezirali i prestupali. Gledaju izlive divljenja, ushićenja i obožavanja iz redova spasenih, i dok melodije pesama dopiru do mnoštva izvan zidina, svi jednoglasno uzvikuju: »Velika su i divna dela tvoja, Gospode Bože Svedržitelju, pravedni su i istiniti putevi tvoji, Care svetih« (Otkrivenje 15,3), i padajući ničice, obožavaju Kneza života.
Sotona zanemeo posmatra slavu i veličanstvo Isusa Hrista. On, koji je nekada bio heruvim zaklanjač, seća se odakle je pao. Blistavi serafim, »sin zore«; koliko se promenio, koliko se pokvario! Zauvek je isključen iz Saveta u kome je nekada bio poštovan. Sada vidi drugoga kako stoji u Očevoj blizini i zaklanja Njegovu slavu. Vidi kako jedan anđeo visokog rasta i veličanstvene pojave stavlja krunu na Hristovu glavu, i zna da je uzvišeni položaj toga anđela mogao da pripadne njemu. (nastavlja se)
