Konačno se izdaje zapovest za pokret, i bezbrojno mnoštvo polazi – armija kakvu nikada do tada nisu prikupili zemaljski osvajači, kakvu ni sjedinjene snage svih vekova, otkako je započeo rat na Zemlji, nikada nisu pokrenule. Sotona, najmoćniji od svih ratnika, predvodi, a njegovi anđeli ujedinjuju svoje snage za ovu konačnu bitku. Carevi i ratnici su u njegovoj pratnji, a mnoštvo sledi podeljeno u bezbrojne čete, svaka sa svojim posebnim zapovednikom. S vojničkom tačnošću, njihovi zbijeni redovi napreduju prema Božjem gradu preko Zemljine neravne i razorene površine. Na Isusovu zapovest, vrata Novog Jerusalima se zatvaraju, a sotonine armije opkoljavaju grad i spremaju se za napad.
Hristos se sada ponovo pojavljuje na vidiku svojim neprijateljima. Visoko iznad grada, na temeljima od blistavog zlata, nalazi se presto, visok i uzdignut. Na prestolu sedi Božji Sin, a oko Njega su podanici Njegovog carstva. Moć i veličanstvo Isusa Hrista nijedan jezik nije u stanju da opiše, nijedno pero da prikaže. Slava Večnoga Oca okružuje Sina. Sjaj Njegove prisutnosti ispunjava Božji Grad, i razliva se izvan njegovih zidova, preplavljujući celu Zemlju svojim zracima.
Najbliži prestolu su oni koji su nekada bili revnosni u radu za sotonu i koji su, kao glavnja istrgnuta iz ognja, u dubokoj i vatrenoj odanosti sledili svoga Spasitelja. Tu su i oni koji su usred laži i neverstva usavršili svoj hrišćanski karakter, oni koji su poštovali Božji zakon, kada ga je hrišćanski svet proglašavao nevažećim, i milioni onih koji su tokom svih vremena pretrpeli mučeničku smrt zbog svoje vere. Iza njih je »narod mnogi, kojega ne može niko izbrojiti, od svakoga kolena i jezika, naroda i plemena, stajaše pred prestolom, obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.« (Otkrivenje 7,9) Njihova borba je završena, njihova pobeda sigurna. Oni su svoju trku završili i dobili nagradu. Palmove grančice u njihovim rukama predstavljaju simbol njihove pobede, a bela odeća, znak savršene Hristove pravednosti, sada je postala i njihova.
Otkupljeni udružuju glasove u pesmi hvale koja nekoliko puta odjekuje nebeskim prostranstvima: »Spasenje Bogu našemu koji sedi na prestolu i Jagnjetu!« (Otkrivenje 7,10) Anđeli i serafimi sjedinjuju svoje glasove u obožavanju. Pošto su se otkupljeni uverili u sotoninu moć i zloćudnost, uvideli su, kao nikada do tada, da ih nikakva sila osim Hristove ne bi mogla učiniti pobednicima. U celom tom blistavom mnoštvu spasenih nema nijednoga koji bi svoje spasenje pripisao sebi, koji bi pomislio da je pobedio svojom silom i dobrotom. Oni ne spominju ništa od svega što su učinili ili pretrpeli; tema svake pesme, sadržina svake himne je ista: Spasenje Bogu našemu i Jagnjetu!
Konačno krunisanje Božjeg Sina obavljeno je u prisutnosti okupljenih stanovnika Zemlje i Neba. A onda, Car nad carevima zaogrnut uzvišenim veličanstvom i silom, izriče presudu nad pobunjenicima protiv svoje vladavine, izriče pravdu nad onima koji su prestupili Njegov zakon i tlačili Njegov narod. Božji prorok kaže: »I videh veliki beli presto i onoga što seđaše na njemu od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe. I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom i knjige se otvoriše i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojima.« (Otkrivenje 20,11.12)
Čim se knjige izveštaja budu otvorile, čim Isusovo oko bude pogledalo bezakonike, oni će postati svesni svakog greha koji su učinili. Videće tačno gde je njihova noga skrenula s puta neporočnosti i svetosti, i dokle su ih njihova oholost i buntovnost odvele u kršenju Božjeg zakona. Zavodnička iskušenja koja su prizivali svojom popustljivošću prema grehu, zloupotrebljeni blagoslovi, prezreni Božji glasnici, odbačene opomene, nepokajano srce – sve to, kao da je napisano ognjenim slovima, pojaviće im se pred očima.
Iznad prestola pojaviće se krst; i kao u panoramskom prikazu pojaljivaće se i prizori Adamovog iskušenja i pada, i svega što se događalo prilikom velikog plana spasenja. Spasiteljevo skromno rođenje, Njegovo detinjstvo u jednostavnosti i poslušnosti, Njegovo krštenje u Jordanu, post i kušanje u pustinji, Njegova javna služba, koja je pred ljudima otkrivala najdragocenije nebeske blagoslove, dani ispunjeni delima ljubavi i milosti; noći provedene na molitvi i bdenju u planinskoj samoći zavere iz zavisti, mržnje i zlobe kojima su ljudi uzvraćali Njegova dobročinstva, strašna, nedokučiva duševna borba u Getsimaniji kada se lomio pod teškim teretom greha celoga sveta, izdajničko predavanje u ruke krvožednoj gomili, strašni događaji u toku te noći užasa – kada su bespomoćnog Zatvorenika, koga su ostavili Njegovi voljeni učenici, grubo provodili ulicama Jerusalima; kada su Božjega Sina likujući izvodili pred Anu, dovodili u palatu poglavara svešteničkog, u Pilatovu sudnicu, pred podlog i surovog Iroda, kada su Ga ismejavali, vređali, mučili i osudili na smrt – sve to biće živo prikazano. (nastavlja se)
