Izrazit primer rimske politike prema onima koji se nisu slagali s njim predstavlja dugotrajno i krvavo gonjenje valdenžana, od kojih su neki svetkovali Subotu. I drugi su trpeli na sličan način zbog svoje vernosti četvrtoj zapovesti. Istorija Crkve u Etiopiji ima poseban značaj. Usred tame srednjeg veka, svet je potpuno izgubio iz vida i zaboravio hrišćane u centralnoj Africi, koji su tokom mnogih stoleća uživali potpunu slobodu ispovedanja svoje vere. Međutim, Rim je konačno saznao za njihovo postojanje i vladar Etiopije uskoro je obmanom bio naveden da prizna papu kao Hristovog zamenika. Sledili su i drugi ustupci. Bila je izdata naredba koja je preteći najstrožim kaznama zabranjivala svetkovanje subote (vidi: Michael Geddes, Church History of Ethiopia, pp. 311.312). Međutim, papska tiranija uskoro je postala toliko težak jaram da su Etiopljani odlučili da ga skinu sa svoga vrata. Posle teške borbe poklonici Rima bili su proterani sa svojih poseda, a stara religija bila je ponovo uspostavljena. Crkve su se radovale svojoj slobodi i nikada nisu zaboravile pouku koju su stekle o prevarama, fanatizmu i despotskoj moći Rima. Bile su zadovoljne da ostanu u svojoj usamljenosti, skoro nepoznate ostatku hrišćanstva.
Crkve u Africi svetkovale su Subotu onako kako je svetkovana u rimskoj Crkvi pre njenog potpunog otpada. Naime, svetkovale su Subotu u znak poslušnosti četvrtoj zapovesti, i uzdržavale se od rada nedeljom u skladu s običajem Crkve. Kada je stekao vrhovnu vlast, Rim je pogazio Gospodnju subotu i uzdigao svoj dan odmora, ali crkve u Africi, odvojene više od hiljadu godina od ostatka hrišćanstva, nisu se pridružile tom otpadu. Kada su potpale pod vlast Rima, bile su prisiljene da odbace pravi i prihvate lažni sedmični dan odmora, ali čim su ponovo stekle nezavisnost, vratile su se poslušnosti četvrtoj zapovesti.
Ovi izveštaji iz prošlosti jasno ukazuju na neprijateljstvo Rima prema Suboti, istinskom danu odmora, i njegovim zastupnicima, i sredstva kojima se služio da uzdigne ustanovu koji je sam stvorio. Božja Reč kaže da će se ovi prizori ponoviti kada se katolici i protestanti budu ujedinili da zajednički uzdignu nedelju.
Proročanstvo iz 13. poglavlja Otkrivenja govori da će sila, predstavljena kao zver s rogovima kao u jagnjeta, učiniti da se »zemlja i svi koji žive na njoj« poklone Rimu – na tom mestu simbolički predstavljenom kao zver »slična risu«. Zver s rogovima kao u jagnjeta treba da kaže »onima koji žive na zemlji da načine ikonu zveri«; osim toga, ona treba da zapovedi svima, »malima i velikima, bogatima i siromašnima, slobodnjacima irobovima« da prime žig zveri (Otkrivenje 13,11-16). Već je bilo spomenuto da su Sjedinjene Države sila predstavljena kao zver sa rogovima kao u jagnjeta, i da će ovo proročanstvo biti ispunjeno kada Sjedinjene Države zakonom propišu svetkovanje nedelje, što Rim inače ističe kao posebno priznanje svoje prevlasti. Međutim, Sjedinjene Države neće biti usamljene u ovom odavanju počasti Rimu. Uticaj Rima u zemljama koje su nekada priznavale njegovu prevlast ni izdaleka nije otklonjen. Proročanstvo nagoveštava obnavljanje njegove vlasti. »I videh jednu od glava njezinih kao ranjenu na smrt, i rana smrti njene izleči se. I čudi se sva zemlja iza zveri.« (Otkrivenje 13, 3) Nanošenje smrtne rane upućuje na pad papstva 1798. godine. Posle toga, prorok kaže: »i rana smrti njezine isceli se i čudi se sva zemlja iza zveri.« Pavle jasno objavljuje da će »čovek bezakonja« nastaviti svoju delatnost sve do drugog Hristovog dolaska (2. Solunjanima 2,3-8). Sve do samog kraja vremena nastaviće da obavlja svoje delo prevare. Pisac Otkrivenja izjavljuje, takođe govoreći o Rimu: »I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji, kojima imena nisu zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta.« (Otkrivenje 13,8) Kako u starom tako i u novom svetu, rim će dobijati počasti u obliku poštovanja nedelje, ustanove koja počiva isključivo na autoritetu Rimske crkve.
Od sredine devetnaestog stoleća, istraživači proročanstava objavljivali su ovo svedočanstvo svim stanovnicima Sjedinjenih Država. Po događajima koji se sada zbivaju po svetu možemo videti da se brzo približavamo ispunjenju ovog proročanstva. Protestantski teolozi snažno naglašavaju božanski autoritet svetkovanja nedelje, ali sa istim nedostatkom biblijskih dokaza, što veoma podseća na izjavu papskih izaslanika koji su iznalazili čuda da bi njima zamenili Božju zapovest. Tvrđenje da su Božji sudovi pohodili ljude koji su kršili lažni sedmični dan odmora, nedelju, biće ponovo navođeno, i kao da već počinje da se navodi. Pokret da se svetkovanje nedelje nametne zakonom postaje sve uticajniji. (nastavlja se)
