A ipak, ova ista grupa predvodnika tvrdi da se široko rasprostranjeno bezakonje najvećim delom može pripisati nepoštovanju takozvane »hrišćanske subote«, odnosno nedelje, i da bi ozakonjenje svetkovanja nedelje unapredilo moral društva. Taj zahtev se posebno glasno postavlja upravo u Americi, u zemlji u kojoj je nauka o pravom danu odmora najviše objavljivana. U toj zemlji se pokret za umerenost i trezvenost, jedna od najistaknutijih i najvažnijih moralnih reformi, često povezuje sa pokretom za svetkovanje nedelje, čiji se zastupnici predstavljaju kao ljudi koji deluju u skladu s najvećim interesima društva, pa one koji odbijaju da se ujedine s njima, proglašavaju neprijateljima trezvenosti i reforme. Međutim, sama činjenica da se pokret koji podupire zabludu povezuje sa delom koje je samo po sebi dobro, nije nikakav dokaz u prilog zabludi. Mi možemo prikrivati otrov mešajući ga sa zdravom hranom, ali time ne možemo promeniti njegovu pravu prirodu. Suprotno tome, on postaje još opasniji, jer ga nenamerno možemo uzeti. Jedna od sotoninih metoda je da uz laž doda samo onoliko istine koliko je neophodno da postane prihvatljiva. Vođe pokreta za ozakonjenje nedelje mogu zastupati i reformu koja je potrebna narodu, načela koja su u skladu sa Biblijom, ali, pošto s tim delom povezuju i zahtev koji je suprotan Božjem zakonu, Božje sluge ne mogu da im se pridruže. Te ljude ništa ne može opravdati zato što odbacuju Božju zapovest da bi umesto nje uzdigli ljudske propise.
Sotona će dvema velikim zabludama, zabludom o besmrtnosti duše i zabludom o svetosti nedelje, podvlastiti ljude svojim prevarama. Dok prva postavlja temelje spiritizmu, druga omogućava prijateljske veze s Rimom. Protestanti u Sjedinjenim Državama prvi će pružiti ruku preko provalije i prihvatiti ruku spiritizma, oni će premostiti i ambis da bi se rukovali s rimskom silom i pod uticajem ovog trostrukog saveza, ova zemlja krenuće stopama Rima i pogaziti prava savesti.
Pošto spiritizam verno podražava nominalno hrišćanstvo našega vremena, ima i veću snagu da prevari i uhvati ljude u svoje zamke. Sotona se i sam prilagodio savremenim uslovima. On će se pojavljivati u obliku anđela svetlosti. Posredstvom spiritizma događaće se natprirodna zbivanja, bolesnici će ozdraviti, a činiće se mnoga nepobitna čuda. Pošto će zli duhovi izjavljivati da veruju u Bibliju i pokazivati poštovanje prema crkvenim ustanovama, njihovo delovanje biće prihvaćeno kao izražavanje božanske sile.
Granica razdvajanja između nominalnih hrišćana i bezbožnika danas se jedva raspoznaje. Vernici Crkve vole ono isto što i svet voli i spremni su da mu se pridruže, a sotona je odlučio da ih sjedini u jedno telo i ojača svoje delo time što će ih sve uvesti u redove spiritista. Pristalice rima, koje se hvale čudima kao sigurnim znakom da je njihova Crkva prava, biće lako prevareni ovom čudotvornom silom, a protestanti, odbacujući štit istine, biće zavedeni tom istom silom. Katolički klerikalci, protestanti i svetovni ljudi podjednako će prihvatati ovo obličje pobožnosti bez sile pobožnosti i u ovom zajedništvu videće veliki pokret za obraćenje celoga sveta i uspostavljanje dugo očekivanog hiljadugodišnjeg carstva.
Sotona će se preko spiritizma pojaviti kao veliki dobrotvor ljudskog roda, lečeći bolesti među ljudima, govoreći da uspostavlja novi i uzvišeniji sistem religije, ali istovremeno delovaće i kao razarač. Njegova iskušenja odvući će mnoštvo ljudi u propast. Neumerenošću će im otupiti razum, dok će ih popuštanjem čulnim uživanjima, sukobiti i krvoprolićima navesti na sledeće korake. Sotona uživa u ratovanju, jer ono budi najgore strasti u čovekovoj duši, a onda u večnu propast baca svoje žrtve ogrezle u porocima i krvi. Njegov je cilj da pokrene narode da ratuju jedni protiv drugih, jer na taj način može da odvrati misli ljudi od neophodne pripreme da u dan suda opstanu pred Bogom.
Sotona deluje i preko prirodnih sila s ciljem da prikupi svoju žetvu nepripremljenih duša. On je proučio tajne laboratorije prirode i uložio sve svoje snage da zavlada elementima prirode, onoliko koliko mu to Bog dozvoljava. Kada mu je bilo dozvoljeno da pohodi Jova, kako brzo su nestala stada, sluge, kuće i deca, jedna nevolja je sustizala drugu! Samo Bog može da zaštiti svoja stvorenja i da ih ogradi od delovanja razaračeve sile. Međutim, hrišćanski svet prezreo je Gospodnji zakon; i Gospod će učiniti ono što je obećao da će učiniti – povući će svoje blagoslove sa Zemlje i ukloniti svoju zaštitničku ruku od onih koji ustaju protiv Njegovog zakona, koji poučavaju i primoravaju druge da to isto čine. Sotona u svojoj vlasti ima sve one koje Bog posebno ne štiti. On će podupirati i ići naruku nekima da bi unapredio svoje planove, a druge će izlagati nevoljama, navodeći ljude na pomisao da ih Bog muči. (nastavlja se)
