Bezbrojne pogrešne nauke i fantastična shvatanja danas se mogu sresti i u hrišćanskim Crkvama. Skoro je nemoguće oceniti zle posledice koje nastaju posle uklanjanja samo jednog jedinog putokaza koji je postavila Božja Reč. Samo retki među onima koji se usuđuju da to učine, zastaju kod prve istine. Većina nastavlja da uklanja jedno za drugim osnovna načela istine, sve dok konačno ne postanu stvarni nevernici.
Zablude široko prihvaćene teologije odvele su u neverstvo mnoge ljude koji bi inače čvrsto verovali u verodostojnost Biblije. Takve duše ne mogu da prihvate nauke koje vređaju njihovo shvatanje pravednosti, milosti i dobrote, a pošto su predstavljene kao biblijsko učenje, one odbijaju da prihvate i Bibliju kao istinitu Božju Reč.
To je upravo cilj koji sotona želi da postigne. On ništa drugo ne želi toliko kao da uništi poverenje u Boga i u Njegovu Reč. Sotona stoji na čelu velike armije onih koji sumnjaju, i svim svojim snagama trudi se da u te svoje redove privuče duše. Sumnjati je postalo savremeno. Postoji velika grupa ljudi koja vrlo nepoverljivo pristupa Božjoj Reči, iz istog razloga iz koga se kloni i njenog Autora koji ukorava i osuđuje greh. Oni koji nisu spremni da ispunjavaju njene zahteve, pokušavaju da potkopaju njen autoritet. Oni čitaju Bibliju ili slušaju njena učenja koja se objavljuju sa svete govornice, samo zato da bi nalazili greške u Pismu ili propovedi. Nisu retki oni koji postaju nevernici samo zato da bi se opravdali ili izgovorili zbog zanemarivanja svojih dužnosti. Drugi opet sumnjaju iz oholosti ili lenjosti. Oni su veoma skloni udobnom životu i ne ističu se postizanjem ičega dostojnog pohvale, ičega što zahteva ulaganje napora ili poziva na samoodricanje, ne, oni teže da steknu ugledi dokažu svoju posebnumudrost kritikovanjem Biblije. Pošto u njoj ima mnogo toga što ograničeni ljudski um, ako nije prosvetljen božanskom mudrošću, nije u stanju da shvati; i tu oni nalaze izgovor da je kritikuju. Izgleda da ima mnogo onih koji smatraju da stiču neke zasluge ako podržavaju neverovanje, sumnju i nepoverenje. Međutim, nije teško ustanoviti da se ispod te prividne otvorenosti i iskrenosti u stvari krije samouverenost i oholost. Mnogi uživaju da u Bibliji pronađu nešto čime će zbuniti bližnje. Neki kritikuju i stavljaju sebe na pogrešnu stranu samo zato što uživaju da se prepiru. Ne shvataju da se time zapliću u »mrežu ptičarevu«. Međutim, pošto su otvoreno izrazili svoje neverovanje, smatraju da moraju odbraniti to svoje stanovište. Tako se ujedinjuju s bezbožnicima i sami sebi zatvaraju vrata Raja.
Bog nam je u svojoj Reči dao dovoljno dokaza o njenom božanskom karakteru. Velike istine koje se tiču našeg otkupljenja vrlo jasno su predstavljene. Uz pomoć Svetoga Duha, koji je obećan svima koji Ga iskreno traže, svako sam može da shvati ove istine. Bog nam je dao čvrst temelj na kome možemo da gradimo svoju veru.
Ipak, ograničeni čovekov um nije u stanju da potpuno shvati planove i namere Beskonačnoga. Istraživanjem nikada nećemo upoznati Boga. Svojom drskom rukom ne smemo da uklanjamo zavesu kojom je On zaklonio svoje veličanstvo. Apostol uzvikuje: »Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putevi?« (Rimljanima 11,33) Mi možemo shvatiti Njegovo postupanje prema nama i pobude koje Ga u tome pokreću, samo toliko da prepoznamo bezgraničnu ljubav i milost sjedinjene s beskrajnom moći. Naš nebeski Otac postupa u svemu mudro i pravedno, i zato ne treba da budemo nepoverljivi i nezadovoljni, već da Mu se klanjamo u pobožnoj pokornosti. On će nam otkriti toliko od svojih namera koliko je neophodno da znamo, za naše dobro dok za ostalo treba da se oslonimo na svemoćnu Ruku i Srce puno ljubavi.
Iako nam je Bog dao dovoljno dokaza da verujemo, On nikada neće ukloniti sve izgovore za neverovanje. Svi koji traže podršku za svoje sumnje, biće u stanju da je nađu. Oni koji odbijaju da prihvate i poslušaju Božju Reč sve dok se ne uklone svi prigovori, sve dok ne bude postojao nijedan razlog za sumnju, nikada neće primiti svetlost.
Nepoverenje u Boga je prirodni izdanak nepreporođenog srca, koje je u neprijateljstvu sa Bogom. Međutim, vera se nadahnjuje Svetim Duhom i jačaće sve dok je budemo negovali. Niko bez ulaganja odlučnih napora ne može biti jak u veri. Nepoverenje jača kada ga podupiremo, i ako ljudi, umesto da se bave dokazima koje im je Bog dao da ojača njihovu veru, dozvole sebi da sumnjaju i kritikuju, ustanoviće da imaju sve više dokaza za svoju sumnju.
Međutim, oni koji sumnjaju u Božja obećanja i nemaju poverenja u Njegovu blagodat, sramote Boga, i njihov uticaj, umesto da druge privlači Hristu, odbijaće ih od Njega. Oni su slični neplodnom drvetu, koje nadaleko i naširoko pruža svoje grane, koje zaklanjaju sunčevu svetlost drugim biljkama i one se zbog toga suše i umiru u hladnoj senci. Životno delo takvih osoba pojaviće se na sudu kao trajno svedočanstvo protiv njih. Oni seju seme sumnje i neverovanja koje će doneti svoju neizbežnu žetvu. (nastavlja se)