Veliki sukob između Hrista i sotone, koji traje već skoro šest hiljada godina, uskoro će biti završen; sotona udvostručuje svoje napore da osujeti Hristovo delovanje u korist čoveka i da uhvati duše u svoje zamke. Njegov je osnovni cilj da zadrži ljude u tami i nepokajanju sve dok Spasitelj ne završi svoje posredničko delo i dok više ne bude žrtve za greh.
Sotona nije zabrinut kada ljudi prestanu da ulažu posebne napore da se odupru njegovoj sili, kada ravnodušnost preovlada u Crkvi i u svetu, jer mu tada ne preti nikakva opasnost da izgubi one koje je zarobio i koje vodi kako želi. Međutim, kada se pažljivo pristupi onome što ima večnu vrednost, i kada se duše zapitaju: »Šta mi valja činiti da se spasem«, odmah se pojavi na bojnom polju, trudeći se da svoju snagu suprotstavi Hristovoj sili i poništi uticaj Svetoga Duha.
Biblija je sačuvala izveštaj o jednoj prilici, u kojoj su anđeli Gospodnji izašli pred Gospoda, a među njima se pojavio i sotona (O Jovu 1,6), ali ne zato da se pokloni pred večnim Vladarem, već da unapredi svoje zlonamerne planove protiv pravednika. Sa istim ciljem on se pojavljuje na sastancima vernika, kada se okupljaju da slave Boga. Iako nevidljiv za ljudske oči, on se svesrdno trudi da zavlada mislima vernika. Kao vešti vojskovođa, on već ima spremne planove. Dok posmatra kako Božji vesnik pretražuje Pismo, on hvata beleške o temi koju će objaviti narodu. Tada se služi svim svojim lukavstvom i podmuklošću da tako podesi okolnosti da poruka ne dopre do onih koje želi da zadrži u zabludi upravo u tom pitanju. Onaj kome bi opomena bila najpotrebnija biće hitno pozvan zbog nekog poslovnog poduhvata na kome je njegova prisutnost neophodna ili će na neki drugi način biti sprečen da čuje reči koje bi za njega mogle biti kao miris života na život.
Sotona vidi da su Gospodnje sluge ožalošćene zbog duhovne tame koja obavija narod. On čuje njihove usrdne molitve da pomoću božanske blagodati i sile pobede ravnodušnost, bezbrižnost i nemarnost. Upravo tada se sa udvostručenom revnošću služi svojim veštinama. Navodi ljude da popuštaju svojim prohtevima ili nekom drugom obliku zadovoljavanja svojih želja i na taj način otupljuje njihovu moć shvatanja tako da ne mogu da čuju ono što im je najpotrebnije.
Sotona dobro zna da će svojim napadima lako savladati sve one koje može navesti da zanemare molitvu i istraživanje Pisma. Zato primenjuje sva moguća sredstva da zaokupi njihove misli. Uvek je bilo ljudi naoko pobožnih koji su, umesto da se trude da upoznaju istinu, svoju religiju pretvarali nastojanje da pronađu neku karakternu grešku ili teološku zabludu u veri onih s kojima se ne slažu. Takvi su sotonina desna ruka, njegovi najbolji pomagači. Opadača braće svoje ima mnogo i oni su uvek vrlo revnosni kada je Bog na delu i kada Mu Njegove sluge izražavaju istinsko poštovanje. Oni će u lažnoj svetlosti prikazivati reči i dela onih koji vole i slušaju istinu. Oni će najiskrenije, najrevnosnije i najpožrtvovanije Hristove sluge prikazivati kao zavedene ili varalice. Njihov je posao da pogrešno predstavljaju pobude svakog istinski plemenitog dela, da šire svoje laži i bude podozrenje u mislima neiskusnih. Oni će se na svaki mogući način truditi da ono što je neporočno i pravedno učine da izgleda kao iskvareno i lažno.
Ipak, niko ne treba da bude u nedoumici o njima. Lako se može videti čija su oni deca, čiji primer slede i čiji posao obavljaju. »Po rodovima njihovim poznaćete ih!« (Matej 7,16) Njihovo ponašanje podseća na ponašanje sotone, tog otrovnog klevetnika, »opadača braće svoje«. (Otkrivenje 12,10)
Veliki varalica ima mnogo pomagača spremnih da objave svaku moguću vrstu zablude da bi duše uhvatili u zamku – jeresi pripremljene da zadovolje svakojake ukuse i sklonosti onih koje želi da uništi. Njegov je plan da u Crkvu dovede neiskrene i neobraćene ljude koji će širiti sumnju i neverovanje i tako sprečiti sve one koji bi želeli da unaprede Božje delo i da s njime sami napreduju. Mnogi koji nemaju istinske vere u Boga ili u Njegovu Reč pristaju uz pojedina načela istine i prolaze kao hrišćani samo da bi bili u stanju da šire svoje zablude kao biblijske doktrine.
Mišljenje da uopšte nije važno šta ljudi veruju jedna je od sotoninih najuspešnijih prevara. On zna da istina, primljena s ljubavlju, posvećuje dušu primaoca, zato se neprestano trudi da unese lažne teorije, priče, neko drugo jevanđelje. Od samog početka Božje sluge borile su se protiv lažnih učitelja, ne samo kao poročnih ljudi, već kao onih koji šire laži sudbonosne po duše. Ilija, Jeremija, Pavle, čvrsto i neustrašivo ustajali su protiv onih koji su odvraćali ljude od Božje Reči. To slobodoumlje koje istinsku biblijsku veru smatra nevažnom, nije uživalo nikakvu naklonost ovih svetih branitelja istine.
Dvosmislena i prazna tumačenja Biblije i mnoge međusobno sukobljene teorije o veri, s kojima se sada suočavamo u hrišćanskom svetu, predstavljaju pokušaj našeg velikog neprijatelja da tako zbuni ljudski um da ne bude u stanju da prepozna istinu. Nesloga i razdor među hrišćanskim Crkvama u velikoj meri mogu se pripisati sveopštoj sklonosti da se izvrnutim biblijskim tekstovima podupru omiljene teorije. Umesto da, u poniznosti srca pažljivo proučavaju Božju Reč i tako se upoznaju s Božjom voljom, mnogi je istražuju jedino zato da otkriju nešto neobično ili originalno. (nastavlja se)
