Propovednici i narod uviđaju da nisu uspeli da uspostave pravilan odnos sa Bogom. Vide da su se pobunili protiv Začetnika svakog pravednog i dobrog zakona, da je potiskivanje božanskih propisa dovelo je do pojave hiljade zala, do nesloge, mržnje, bezakonja, sve dok Zemlja nije postala veliko poprište sukoba, kaljuža pokvarenosti. To je slika koje sada postaju svesni svi oni koji su odbacili istinu i izabrali zabludu. Nijedan jezik ne može izraziti čežnju kojom neposlušni i neverni sada čeznu za onim što su zauvek izgubili – za večnim životom. Ljudi koje je svet obožavao zbog njihovih sposobnosti i njihove rečitosti, sada sve to vide u pravoj svetlosti. Shvataju šta su prestupom izgubili, i zato padaju pred noge onih čiju su vernost prezirali i ismejavali i priznaju da ih je Bog voleo.
Narod uviđa da je bio zaveden. Ljudi optužuju jednu druge da su krivi za propast, ali svi se ujedinjuju u upućivanju najogorčenijih optužbi protiv svojih propovednika. Neverni pastiri su im govorili ono što su želeli da čuju, navodili su svoje slušaoce da odbace Božji zakon i da progone one koji su želeli da ga poštuju. Sada, obuzeti očajanjem, ovi učitelji priznaju pred svetom svoje delo prevare. Mnoštvo, puno gneva, uzvikuje: »Mi smo izgubljeni, a vi ste uzrok naše propasti«, i okreće se protiv svojih lažnih pastira. Upravo oni koji su se nekada najviše divili svojim učiteljima, sada ih obasipaju najgorim kletvama. Iste ruke koje su ih nekada ukrašavale vencima sada su podignute da ih unište. Mačevi isukani da pobiju Božji narod, sada se okreću protiv njegovih neprijatelja. Na sve strane su sukobi i krvoprolića.
»Proći će graja do kraja zemlje, jer raspru ima Gospod s narodima; sudi se sa svakim telom, bezbožnike će dati pod mač, govori Gospod.« (Jeremija 25,31) Već šest hiljada godina traje velika borba između dobra i zla. Božji Sin i Njegovi nebeski vesnici sukobljavali su se sa silama zloga, u želji da opomenu, prosvetle i spasu sinove ljudske. Sada su svi već opredeljeni, bezakonici su se potpuno ujedinili sa sotonom u njegovom ratu protiv Boga. Došlo je vreme da Bog odbrani autoritet svoga pogaženog Zakona. Sada se borba ne vodi samo sa sotonom, već i sa ljudima. »Jer raspru ima Gospod s narodima… bezbožnike će dati pod mač.«
Znak oslobođenja stavljen je na one »koji uzdišu i ridaju radi svih gadova što se čine«. Anđeo smrti sada izlazi, anđeo koga prorok Jezekilj u viđenju gleda kao grupu ljudi naoružanih smrtonosnim oružjem kojima je izdata naredba: »Starce i mladiće, i devojke i decu i žene pobijte da se istrebe; ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupajte, a počnite od Moje svetinje!« Prorok naglašava: »I počeše od starešina što bejahu pred domom.« (Jezkilj 9,1-6) Delo uništenja počinje od onih koji su sebe proglašavali duhovnim čuvarima naroda. Lažni stražari prvi treba da padnu. Nema nikoga da ih poštedi, nikoga da se na njih sažali. Ljudi, žene, devojke i mala deca – svi će zajedno propasti.
»Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svojega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krvi svoje i neće više pokrivati pobijenih svojih.« (Isaija 26,21) »A ovo će biti zlo kojim će Gospod udariti sve narode koji bi vojevali na Jerusalim: telo će svakome posahnuti dok još stoji na nogama; oči će svakome posahnuti u rupama svojim; i jezik će svakome posahnuti u ustima. I u to će vreme biti velika smetnja među njima od Gospoda i hvataće jedan drugoga za ruku, i ruka će se jednoga podizati na ruku drugoga.« (Zaharija 14,12.13) U strašnom sudaru svojih žestokih strasti, usred užasnog izlivanja Božjeg gneva nepomešanog s milošću, ginu grešni stanovnici Zemlje – sveštenici, glavari, narod, bogati i siromašni, ugledni i prezreni. »U onaj će dan biti od kraja do kraja zemlje pobijeni od Gospoda, neće biti oplakani, niti će se pokupiti i pogrepsti, biće gnoj po zemlji.« (Jeremija 25,33) (nastavlja se)
