»Jer gresi njezini dopreše tja do neba i Bog se opomenu nepravde njezine… kojom čašom zahvati vama, zahvatajte joj po dva puta onoliko. Koliko se proslavi i nasladi toliko joj podajte muka i žalosti; jer govori u srcu svojemu: sedim kao carica, i nisam udovica, i žalosti neću videti. Zato će u jedan dan doći zla njezina: smrt i plač i glad, i sažeći će se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi. I zaplakaće i zajaukaće za njom carevi zemaljski koji s njome blud činiše i besniše, kada vide dim gorenja njezina… govoreći: jaoh, jaoh, grade veliki Vavilone, grade tvrdi, jer u jedan čas dođe sud tvoj!« (Otkrivenje 18,5-10)
»I trgovci zemaljski« koji se »obogatiše od bogatstva slasti njezine«, »staće izdaleka od straha mučenja njezina, plačući i jaučući i govoreći: jaoh, jaoh, grade veliki, obučeni u svilu i porfiru i skerlet, i nakićeni zlatom i kamenjem dragim i biserom! Jer u jedan čas pogibe toliko bogatstvo!« (Otkrivenje 18,11.3.15-17)
To su sudovi koji padaju na Vavilon na dan njegovog pohođenja Božjim gnevom. Vavilon je napunio meru svoga bezakonja; njegovo vreme je došlo, sazreo je za uništenje.
Kada Božji glas bude oslobodio Njegov narod iz ropstva, doći će do strašnog buđenja onih koji su u ovom velikom životnom sukobu sve izgubili. Dok je trajalo vreme milosti bili su zaslepljeni sotonskim obmanama, nalazili su opravdanje za svoje grešne puteve. Bogati su se ponosili svojom nadmoćnošću nad onima koji su imali manje sreće, iako su svoje bogatstvo stekli kršenjem Božjeg zakona! Propuštali su da nahrane gladne, da odenu gole, da postupaju pravedno, da vole milost. Trudili su se da uzdignu sebe, da zadobiju poštovanje svojih bližnjih. Sada su lišeni svega što ih je činilo velikim, ostavljeni su nemoćni i bez odbrane. Sa užasom posmatraju uništenje idola koje su cenili više od svoga Stvoritelja. Prodali su svoju dušu za zemaljska bogatstva i uživanja, a nisu ni pokušali da se obogate u Bogu. Tako se dogodilo ono što je moralo da se dogodi: život im je postao promašen, njihova zadovoljstva pretvorila su se u gorčinu, njihova blaga propala. Celokupni životni dobitak nestao je u jednom trenutku. Bogati jadikuju nad svojim uništenim palatama, nad svojim rasutim zlatom i srebrom. Ali, njihovo jadikovanje je utihlo iz straha da će propasti zajedno sa svojim idolima. Bezakonici su puni žalosti, ne zato što su zanemarili Boga i svoje bližnje, već zato što je Bog pobedio. Oni jadikuju nad posledicama; ali ne kaju se zbog svoje bezbožnosti. Poslužili bi se svakim sredstvom da pobede, samo kada bi mogli!
Svet posmatra one kojima se rugao, koje je ismejavao, koje je želeo da uništi, kako neozleđeni prolaze kroz epidemije, oluje i zemljotrese. Onaj isti koji je za prestupnike svoga Zakona oganj koji proždire, svom narodu predstavlja siguran zaklon.
Propovednik koji je žrtvovao istinu da bi zadobio ljudsku naklonost, sada prepoznaje karakter i uticaj svoga propovedanja. Oko Sveznajućega očigledno ga je pratilo dok je stajao za propovedaonicom, dok je hodao ulicama, dok se mešao sa ljudima u najrazličitijim životnim okolnostima. Svako osećanje njegove duše, svaki napisani red, svaka izgovorena reč, svako delo kojim je navodio ljude da se oslone na laž, sve to je poslužilo kao posejano seme; a sada, u nesrećnim, izgubljenim dušama koje gleda oko sebe, mogao je da vidi žetvu.
Gospod kaže: »Jer leče rane kćeri naroda Mojega ovlaš, govoreći: mir, mir, a mira nema.« (Jeremija 8,11) »Jer žalostiste lažju srce pravednika, kojega ja ne ožalostih, i krepiste ruke bezbožnika da se ne vrati sa zloga puta da se sačuva u životu.« (Jezekilj 13,22)
»Teško pastirima koji potiru i razmeću stado paše Moje!… Evo, Ja ću vas obići za zloću dela vaših!« »Ridajte, pastiri, i vičite i valjajte se po prahu, glavari stada, jer se navršiše vaši dani da budete poklani i da se razaspete… I neće biti utočišta pastirima, ni izbavljenja glavarima od stada.« (Jeremija 23,1.2; 25,34.35) (nastavlja se)
